Većina evropskih država koje su imale problem sa bankama koje su građanima poturile "jeftine" kredite u švajcarskim francima, rešila je to - sudom. Vlade na Balkanu su rešile da krenu drugim putem - posebnim zakonima.
Advokat Vojin Biljić kaže za Tanjug da su najviši sudovi u tim državama po tužbi korisnika donosili presude kojima su utvrđivali ništavost valutne klauzule.
Takav je slučaj sa sudovima u Austriji, Italiji, Španiji, Nemačkoj, Francuskoj, Islandu, kaže Biljić i napominje da je u Francuskoj čak iniciran krivični postupak protiv bankara zbog toga što se samo ugovaranje CHF klauzule smatralo prevarom.
On kaže da je na stanovištu da je valutna klauzula u francima ništavna bio i sud u Grčkoj, s tim što je odluka doneta po kolektivnoj potrošačkoj tužbi.
REGION KRENUO DRUGIM PUTEM
Za razliku od Evrope, u regionu su u Hrvatskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Crnoj Gori države pokušale da ovaj problem reše zakonima koji su delom išli naruku bankama a delom prezaduženim građanima.
Ali, napominje Biljić, čak i u tim slučajevima građani imaju (teorijsku) mogućnost da pravdu isteraju na sudu. Evropski sud za ljudska prava i Evropski sud pravde stali na stanovište da samo postojanje jednog takvog zakona ne može osporiti mogućnost korisnika da u sudskom postupku zahteva utvrđivanje ništavosti valutne klauzule sa svim svojim posledicama, kao što su povraćaj preplaćenog novca i naknada štete.
Za zadužene u švajcarcima - leks specijalis
"Iz tog razloga, Vrhovni sud Hrvatske je na stanovištu da čak i korisnici koji su ostvarili zakonske beneficije mogu da utvrđuju ništavost klauzule u sudskom postupku", rekao je Biljić.
Smatra da je jako važna i poslednja presuda Evropskog suda pravde u Luksemburgu doneta protiv Mađarske iz marta 2019. godine, gde je utvrđeno da mađarski zakon o konverziji nije u saglasnosti sa direktivama EU, pošto je sadržao odredbu o tome da je ugovor sa valutnom klauzulom bio validan do dana donošenja zakona.
"Ovim je Evropski sud pravde potvrdio da nije moguće na bilo koji način konvalidirati ništave CHF klauzule, pa čak i onda kada država o tome donese zakon", navodi Biljić.
KUDA ĆE SRBIJA?
Za regionalna rešenja profesor Beogradske bankarske škole Hasan Hanić kaže da se svode, u osnovi, na to da se ti krediti prevedu u kredite indeksirane u evrima.
Razlike su, navodi Hanić za Tanjug, u tome da li će se usvojiti određena kamatna stopa koja je bila u trenutku uzimanja kredita ili u tekućem momentu.
EVO stava suda o ŠVAJCARCIMA: Ugovor ništavan, ako...
Smatra da će u Srbiji realnija varijanta biti da se krediti indeksirani u švajcarskim francima prevedu u kredite u evrima i to po kursu na dan kada će se obaviti konverzija.
"U gotovo svim zemljama u regionu udeo kredita indeksiranih u švajcarskim francima u ukupnom broju kredita je bio daleko veći nego kod nas. I problem je eskalirao ranije u mnogo većoj meri, tako da su i zemlje u regionu ranije rešile ovaj problem", rekao je Hanić.
U Srbiji je toku, kako je najavljeno, izrada "leks specijalisa" u Srbiji na osnovu proučavanja drugih modela, a smatra da će rešenje biti najpribližnije onom koje je primenjeno u Hrvatskoj pre tri, četiri godine.
Hanić je objasnio je da se to rešenje svodi na to da se po aktuelnoj kamatnoj stopi po kojoj se odobravaju i servisiraju krediti indeksirani u evrima prevede ostatak duga korisnika kredita indeksiranog u švajcarskim francima i da se ta razlika, koja je značajna, iskoristi da se umanji rata korisnika kredita sve do momenta njegove otplate.
Udruženje banaka: Sud unosi pravnu nesigurnost
Kako je rekao, Hrvatska je ta rešenja unela u izmene Zakona o potrošačkim kreditima.
Za zakon čije je donošenje najavljeno u Srbiji kaže da će biti jednobrazan za sve slučajeve, te da kamate nije teško izračunati, jer postoji jednostavan algoritam.
"Pretpostavljam da banke neprekidno rade na obračunavanju, kako bi se u postupku pregovara sa predstavnicima države dogovorili o proporciji", rekao je Hanić.
Procenjuje da će da se izvrši obračun razlike u visini kamate koju bi korisnik kredita platio da je koristio kredit indeksiran u evrima i one koje je već do sada platio.
Nazire se, kaže, proporcija da banke prezumu veći deo tereta rešenja ili 70 odsto, a država 30 odsto.
Uz ustupak banke da se smanje poreska opterećenja, navodi Hanić, približno bi rata kredita mogla da za 30 odsto bude manja što je, dodaje, veliko smanjenje.
"Banke će ostvariti zaradu istu kao i da su odobrile kredit koji je indeksiran u evrima", rekao je Hanić.
