Industrijska proizvodnja je u maju 2019. godine, u odnosu na isti mesec 2018. godine, bila manja za 0,6 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Od januara do maja ove godine, u poređenju sa istim periodom 2018. godine, industrijska proizvodnja je bila manja ;za 1,3 odsto.

U maju ove, u poređenju sa istim mesecom 2018. godine, zabeležen je pad od 1,6 odsto u prerađivačkoj industriji, a rast od 3,7 procenata u snabdevanju električnom energijom i gasom, kao i u rudarstvu od 2,2 odsto.

Poredeći po namenskim grupama, u maju 2019. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, došlo je do pada u proizvodnji netrajnih proizvoda za široku potrošnju (5,9 odsto) i kapitalnih proizvoda (0,3 odsto), dok je rast zabeležen u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju (4,7 odsto), intermedijarnih proizvoda, osim energije (1,7 odsto).

Obim industrijske proizvodnje u maju 2019. godine, u odnosu na maj 2018, opao je u 16 oblasti koje sa 50 odsto učestvuju u strukturi industrijske proizvodnje, dok je rast zabeležen u 13 oblasti.

Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u maju 2019. godine, u odnosu na isti mesec lane, imale su proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvodnja pića, proizvodnja derivata nafte i proizvodnja odevnih predmeta.

IZVOZ LEPO RASTE, ALI UVOZ PREBACUJE

Što se tiče spoljnotrgovinske razmene za mesec maj, izvoz Srbije je iznosio 1,57 milijardi evra, što čini povećanje od 11,6 posto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je uvoz bio vredan 2,08 milijardi, i veći je za 14,5 procenata.

Prema desezoniranim podacima, majski izvoz je porastao u odnosu na april za 5,1 odsto, a uvoz za 4,2 procenta.

Pokrivenost uvoza izvozom je 73,9 procenata i manja je nego u uporednom lanjskom periodu, kada je iznosila 75,6 odsto.

Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena za svetom je u prvih pet meseci iznosila 18,83 milijarde dolara, što je porast od 1,6 posto na godišnjem nivou.

Izvoz je "težio" 8,0 milijardi dolara, što čini porast od 0,2 odsto međugodišnje, a uvoz je iznosio 10,83 milijarde, i veći je za 2,6 procenata. Deficit, u iznosu 2,82 milijarde dolara, povećan je za 9,8 procenata.

Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (34,2%), a u uvozu Beogradski region (46,5%).

Spoljnotrgovinska robna razmena je bila najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63,7 odsto ukupne razmene.