Ekonomski rezultati Srbije su i dalje veoma dobri, relaksirana monetarna politika je ispravna, pa se očekuje rast BDP-a od 3,5 odsto ove i od 4,0 posto 2020. godine, zaključci su tima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) na kraju dvonedeljne posete našoj zemlji.

Tim MMF-a, koji je prevodio Jan Kes Martejn, boravio je u Beogradu od 3. do 15. oktobra radi razgovora o trećoj reviziji Instrumenta za koordinaciju politika (PCI).

Martejn je rekao da je sprovođenje strukturnih reformi nastavljeno, mada uz kašnjenja u nekim oblastima.

UZ REFORME BDP 2020. IDE NA 4%

MMF očekuje da će realni rast BDP-a Srbije ove godine iznositi 3,5 procenata i 4 procenta 2020. godine, zahvaljujući snažnoj domaćoj potražnji. "Inflacija se zadržala na niskom nivou, očekuje se da će se u 2020. kretati u donjoj polovini ciljanog koridora (3,5 odsto, plus/minus 1,5 poena), a relaksirani stav monetarne politike je i dalje ispravan s obzirom na niske inflatorne pritiske", istakao je Martejn.

"Vlada je usvojila rebalans budžeta, koji uključuje dodatnu kapitalnu potrošnju, jednokratnu isplatu penzionerima i povećanje plata u javnom sektoru. Iako ove mere ne ugrožavaju fiskalnu održivost, vlasti Srbije bi trebalo da pažljivo prate izvršenje budžeta do kraja godine kako bi se obezbedilo da deficit ostane u granicama predviđenim programom", poručio je Martejn.

Kada se radi o platama, kaže da je opravdano davanje većih povećanja određenim grupama zaposlenih kako bi se oni zadržali.

"Međutim, ukupni troškovi zarada sada rastu brže od nominalnog BDP-a, i to drugu godinu uzastopce, što nije u skladu sa obavezama koje su preuzele vlasti Srbije u ovoj oblasti i našim savetima", upozorio je on.

Generalno, uozoravaju iz MMF, reforme sistema zarada u javnom sektoru i okvira zaposlenosti u javnom sektoru suočavaju se sa znatnim kašnjenjima.

"Potrebne su dodatne aktivnosti u cilju jačanja rukovođenja i korporativnog upravljanja državnim preduzećima. Detaljna analiza cena električne energije je potrebna kako bi se obezbedio povraćaj celokupnih troškova", zaključio je Martejn.

On je dodao da je tim MMF-a postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2020. godinu, za koji se planira ukupni fiskalni deficit od 0,5 procenata BDP-a, napominjući da bi taj nivo obezbedio očuvanje fiskalne discipline i dalje smanjenje javnog duga.

"Ponovno uvođenje indeksacije penzija u 2020. godini obezbediće da sistem u većoj meri bude baziran na pravilima. Aktuelni planovi da se uvedu nova fiskalna pravila za period od 2021. godine pomoći će da se očuvaju rezultati koje nije bilo lako ostvariti i obezbedi fiskalna održivost".

MALI: 2019 REKORDNA ZA INVESTICIJE, BUDŽET 2020 ZA 10 DANA

Vlada Srbije će za desetak dana usvojiti predlog budžeta za narednu godinu. Ministar Siniša Mali je naveo da će biti izdvojena sredstva za Moravski koridor, za izgradnju autoputa Beograd - Sarajevo, za izgradnju saobraćajnice Ruma - Šabac - Loznica, za Beogradsku obilaznicu...  Tu su i projekat mađarsko - srpske železnice, rekonstrukcija železničke pruge Niš - Dimitrovgrad. Ministar je podsetio da je Srbija za sedam meseci ove godine privukla 2,3 milijarde evra direktnih stranih investicija, što je 43 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

"Dogovor o politikama koje su potrebne za završetak treće revizije instrumenta PCI je postignut pa sada sve zavisi od završetka ključnih radnji i odobrenja rukovodstva i Izvršnog odbora MMF-a. Razmatranje na Izvršnim odboru okvirno je zakazano za drugu polovinu decembra", precizirao je Martejnna konferenciji za novinare u Vladi Srbije, povodm završetka posete.

Naglašava da su dobri fiskalni rezultati nastavljeni u prva tri kvartala 2019., da je na nivou opšte države zabeležen suficit u periodu od januara do avgusta, i da javni dug nastavlja da pada, dok su prinosi na državne obveznice (krediti kojima se zadužuje država) dostigli rekordno niske nivoe.

NBS ODLIČNO DRŽI BANKARSKI SEKTOR, ALI TREBA I BERZA

Šef tima MMF-a je posebno naglasio da je finansijski sektor i dalje stabilan, konstatujući da su problematični krediti u bankarskom sektoru zabeležili pad do nivoa ispod pet procenata, što je najniže od 2008. godine.

Takođe je rekao da je okvir osiguranja depozita ojačan.

Razvoj tržišta kapitala i dalje promovisanje dinarizacije, kako je ocenio, biće od važnosti za dalje unapređenje finansijske stabilnosti i podršku srednjoročnom rastu.

"Strukturne reforme i dalje napreduju, ali je potrebna jača posvećenost realizaciji u nekim oblastima kako bi se podstakao potencijal Srbije za rast i ograničili fiskalni rizici. Ostvaren je napredak u reformi Poreske uprave, jačanju okvira za upravljanje javnim investicijama i privatizaciji Komercijalne banke", dodao je Martejn.

Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da očekuje punu implementaciju novog sistema plata u javnom sektoru od januara 2021. godine, a usvajanje uredbe u vezi sa koeficijentom zarada u javnom sektoru u drugoj polovini naredne godine.

"Ako se želi bolje zdravstvo i prosveta i efikasnija javna uprava moramo da zapošljavamo ljude i da ulažemo u njihovu obuku. To će biti sistem čije se usvajanje očekije naredne godine, a čija će implementacija krenuti od ; januara 2021. godine", rekao je Mali na konferenciji za novinare.

Podsetio je i da Zakon o maksimalnom broju zaposlenih prestaje da važi do kraja ove godine zbog čega će Vlada Srbije zajedno sa MMF i Svetskom bankom, tokom naredne godine definisati novu metodologiju koja će biti u vezi sa zaopšljavanjem.

To bi, kako je naveo, trebalo da podstakne zapošljavanje u javnom sektoru onih kadrova koji su neophodni, a da sa istovremeno održi kontrola po pitanju broja zaposlenih u javnom sektoru.