Fiskalni i monetarni rezaltati u Srbiji su dobri, ali mora se povesti računa o platama koje previše rastu već drugu godinu zaredom, upozorio je po završetku posete MMF, uz primedbe na javna preduzeća.
Ekonomski rezultati Srbije su i dalje veoma dobri, relaksirana monetarna politika je ispravna, pa se očekuje rast BDP-a od 3,5 odsto ove i od 4,0 posto 2020. godine, zaključci su tima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) na kraju dvonedeljne posete našoj zemlji.
Tim MMF-a, koji je prevodio Jan Kes Martejn, boravio je u Beogradu od 3. do 15. oktobra radi razgovora o trećoj reviziji Instrumenta za koordinaciju politika (PCI).
Martejn je rekao da je sprovođenje strukturnih reformi nastavljeno, mada uz kašnjenja u nekim oblastima.
"Vlada je usvojila rebalans budžeta, koji uključuje dodatnu kapitalnu potrošnju, jednokratnu isplatu penzionerima i povećanje plata u javnom sektoru. Iako ove mere ne ugrožavaju fiskalnu održivost, vlasti Srbije bi trebalo da pažljivo prate izvršenje budžeta do kraja godine kako bi se obezbedilo da deficit ostane u granicama predviđenim programom", poručio je Martejn.
Kada se radi o platama, kaže da je opravdano davanje većih povećanja određenim grupama zaposlenih kako bi se oni zadržali.
"Međutim, ukupni troškovi zarada sada rastu brže od nominalnog BDP-a, i to drugu godinu uzastopce, što nije u skladu sa obavezama koje su preuzele vlasti Srbije u ovoj oblasti i našim savetima", upozorio je on.
Generalno, uozoravaju iz MMF, reforme sistema zarada u javnom sektoru i okvira zaposlenosti u javnom sektoru suočavaju se sa znatnim kašnjenjima.
"Potrebne su dodatne aktivnosti u cilju jačanja rukovođenja i korporativnog upravljanja državnim preduzećima. Detaljna analiza cena električne energije je potrebna kako bi se obezbedio povraćaj celokupnih troškova", zaključio je Martejn.
On je dodao da je tim MMF-a postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2020. godinu, za koji se planira ukupni fiskalni deficit od 0,5 procenata BDP-a, napominjući da bi taj nivo obezbedio očuvanje fiskalne discipline i dalje smanjenje javnog duga.
"Ponovno uvođenje indeksacije penzija u 2020. godini obezbediće da sistem u većoj meri bude baziran na pravilima. Aktuelni planovi da se uvedu nova fiskalna pravila za period od 2021. godine pomoći će da se očuvaju rezultati koje nije bilo lako ostvariti i obezbedi fiskalna održivost".
"Dogovor o politikama koje su potrebne za završetak treće revizije instrumenta PCI je postignut pa sada sve zavisi od završetka ključnih radnji i odobrenja rukovodstva i Izvršnog odbora MMF-a. Razmatranje na Izvršnim odboru okvirno je zakazano za drugu polovinu decembra", precizirao je Martejnna konferenciji za novinare u Vladi Srbije, povodm završetka posete.
Naglašava da su dobri fiskalni rezultati nastavljeni u prva tri kvartala 2019., da je na nivou opšte države zabeležen suficit u periodu od januara do avgusta, i da javni dug nastavlja da pada, dok su prinosi na državne obveznice (krediti kojima se zadužuje država) dostigli rekordno niske nivoe.
NBS ODLIČNO DRŽI BANKARSKI SEKTOR, ALI TREBA I BERZA
Šef tima MMF-a je posebno naglasio da je finansijski sektor i dalje stabilan, konstatujući da su problematični krediti u bankarskom sektoru zabeležili pad do nivoa ispod pet procenata, što je najniže od 2008. godine.
Takođe je rekao da je okvir osiguranja depozita ojačan.
Razvoj tržišta kapitala i dalje promovisanje dinarizacije, kako je ocenio, biće od važnosti za dalje unapređenje finansijske stabilnosti i podršku srednjoročnom rastu.
"Strukturne reforme i dalje napreduju, ali je potrebna jača posvećenost realizaciji u nekim oblastima kako bi se podstakao potencijal Srbije za rast i ograničili fiskalni rizici. Ostvaren je napredak u reformi Poreske uprave, jačanju okvira za upravljanje javnim investicijama i privatizaciji Komercijalne banke", dodao je Martejn.
Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da očekuje punu implementaciju novog sistema plata u javnom sektoru od januara 2021. godine, a usvajanje uredbe u vezi sa koeficijentom zarada u javnom sektoru u drugoj polovini naredne godine.
"Ako se želi bolje zdravstvo i prosveta i efikasnija javna uprava moramo da zapošljavamo ljude i da ulažemo u njihovu obuku. To će biti sistem čije se usvajanje očekije naredne godine, a čija će implementacija krenuti od ; januara 2021. godine", rekao je Mali na konferenciji za novinare.
Podsetio je i da Zakon o maksimalnom broju zaposlenih prestaje da važi do kraja ove godine zbog čega će Vlada Srbije zajedno sa MMF i Svetskom bankom, tokom naredne godine definisati novu metodologiju koja će biti u vezi sa zaopšljavanjem.
To bi, kako je naveo, trebalo da podstakne zapošljavanje u javnom sektoru onih kadrova koji su neophodni, a da sa istovremeno održi kontrola po pitanju broja zaposlenih u javnom sektoru.
