Koje su mogućnosti razvoja trgovine između Srbije i Ruske federacije i predlozi saradnje u proizvodnji i plasiranju robe na treća tržišta, razgovarano je danas na samitu privrednika dve zemlje u Beogradu.
Saradnja može i mora biti bolja u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije kroz smanjenje birokratije i povećanje izvoza, a postoji obećavajuća mogućnost zajedničkih ulaganja na teritoriji Srbije za izvoz na treća tržišta, istaknuto je na dvodnevnoj konferenciji o agrobiznisuprivrednika obe zemlje koja se održava u Beogradu.
Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović rekao je da Srbija izveze u Rusiju u ovom sektoru robe za 280 miliona dolara, a uveze robu vrednu 70 miliona dolara i da je poslednjih godinu dana izvoz uvećan za osam odsto, te da nisu opravdane primedbe da je došlo do pada izvoza.
"To je dosta ozbiljna razlika, i u ovom sektoru mi dominiramo, ali gledaćemo da ruskim kolegama pomognemo - jer nema dobre trgovine ako nije donekle izbalansirana", rekao je ministar.
Dodao je da su na spisku roba koje su ruske kompanije predložile za izvoz u Srbiju uglavnom stočna hrane, aditivi za stočnu hranu, živinsko meso i veštačka đubriva.
"Sve te stvari moramo da utvrdimo da li su sertifikovane, da izdamo sertifikate, i kasnije oni mogu na prostoru Srbije da pronađu svoje partnere", rekao je Nedimović.
U ovom trenutku Srbija najviše u Rusiju izvozi jabuke, nektarine, dosta je zamrznutog povrća, a ministar očekuje da će posle izmene sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom krenuti i izvoz voćne rakije, a uz dosadašni izvoz belog sira biće i izvoza ovčijeg i kozjeg sira u neograničenim količinima.
"Postoje neki izazovi u budućnosti, pre svega oko izvoza jabuke, ali i njih ćemo prevazići", rekao je Nedimović.
On je dodao da će nedavno potpisani sporazum o fitosanitarnim uslovima doprineti liberalizaciji uslova za izvoz u Rusiju.
"Sada ćemo liberalizovati uslove, i doćiće do korekcije uredbe, a sa druge strane mi smo deo jedinstvenog elektronskog sistema za slanje pošiljki i sve što se u Srbiji fitosanitarno pregleda biće istovetno kao da je ruski kolega pregledao - to je rezultat fitosanitarnog sporazuma", objasnio je ministar i izrazio očekivanje da će u budućnosti bit manje birokratije, manje troškova, a više izvoza.
U ovom trenutku voće iz Srbije u Rusiju izvozi 130 firmi a povrće više od 20 kompanija, podsetio je ministar.
Trgovinski predstavnik Ruske federacije u Srbiji Andrej Hripunov ocenio je da je dobro da raste obim robne razmene i da se razvija klasična trgovina a predložio da se nivo saradnje podigne kroz zajednička preduzeća koja će izvoziti na treća tržišta.
"U Srbiji postoji 13 posebnih ekonomskih zona gde postoje povlastice u okviru oporezivanja i drugih stvari, a znamo da Srbiji osim sa Rusijom ima slobodnu trgovinu i nula carine sa EU, sa Turskom i nekim drugim zemljama - pa je tržište mnogo veće od 180 miliona ljudi gde bi mogli da plasiramo proizvode i to moramo da iskoristimo", rekao je Hripunov.
Kao šansu on je pomenuo zajedničku proizvodnju u Srbiji semenskih materijala za poljoprivrivredu kao i poljoprivredne mehanizacije, konzervisane hrane, prerada hrane, i dodao da bi to bio veliki doprinos otvaranju novih radnih mesta i osvajanju novih tržišta.
"Ako je roba konkurenta, ima kvalitet i cenu, a proizvodi se u Srbiji zašto ne bi bila dobrodošla u EU", ogovorio je on pitanjem na interesovanje kako bi na takvu ideju reagovala EU.
Hripunov je kao primer naveo Gorenje (donedavno slovenačke a sada kineske firme) i italijanske firme koje proizvode u Srbiji a prodaju u Rusiji, i zapitao se: "Zašto oni mogu, a mi ne možemo?"
