Srbija clan Azijske infrastrukturne investicione banke sta to donosi

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

SRBIJA U AZIJSKOJ razvojnoj BANCI: Šta će nam to kada IDEMO U EVROPU?

Izvor mondo.rs Izvor Tanjug
Izvor mondo.rs Izvor Tanjug

Srbija je ovih dana dobila sertifikat kojim se potvrđuje da je zvanično postala neregionalni član Azijske infrastrukturne investicione banke (AIIB). Šta nam konkretno donosi članstvo u četvrtoj globalnoj ili regionalnoj razvojnoj banc

Vest da je Srbija, mala evropska zemlja koja želi da uđe u EU, postala član Azijske infrastrukturne investicione banke (AIIB), možda na prvi pogled deluje neobično ili čak egzotično. Šta će nam to, kada idemo "u Evropu", rekli bi neupućeni, ali ovaj potez nadlećnih samo je nastavak velike diversifiacije srpskih poslova, i traženja poslvonih prilika, u inostranstvu.

Srbija, naime, u AIIB neće biti "sama", što se tiće neazijskih zemalja. Dapače, tamo su već veliki evropski igrači koji znaju gde se treba biti - Velika Britanija, Nemačka, Francuska...

Možda će vas zanimati

AIIB je počela sa radom u januaru 2016. godine i kao relativno nova multilateralna razvojna banka, sa kapitalom od 100 milijardi američkih dolara prvobitno je osnovana da bude regionalna finansijska institucija. Ali, brzo joj je pristupio i veliki broj članica izvan azijsko-pacifičkog regiona. Među njima su Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Španija i druge, tako da Banka ima međunarodni karakter i trenutno broji 100 država članica.

Već u junu 2016. godine banka je odobrila prva četiri zajma Bangladešu, Indoneziji, Pakistanu i Tadžikistanu, u iznosu od ukupno 509 miliona dolara. Do danas se broj zemaljakorisnika kredita značajno povećao (Indija, Kambodža, Turska, Nepal, Šri Lanka, Oman, Filipini, Azerbejdžan, Egipat, Gruzija, Mjanmar/Burma).

Banka podržava kreditno finansiranje infrastrukturnih projekata u oblasti saobraćaja, energetike, telekomunikacija, vodosnabdevanja, otklanjanja posledica poplava, klizišta i klimatskih promena i pruža finansijsku podršku formiranju investicionih, infrastrukturnih i zelenih fondova.

JAPANSKA BANKA U SRBIJI

"Najvažnija vest koju donosim iz Japana je to da je Japanska banka za međunarodnu saradnju zainteresovana za dođe i investira u Srbiji. Sastala sam se sa guvernerom Maedom i sada ćemo uspostaviti mnogo intenzivniju komunikaciju sa tom bankom, kako bismo ih doveli u Srbiju i kako bi oni otvorili fondove za našu zemlju, naše kompanije, za istraživanje i razvoj, nauku, obrazovanje, investitore i fondove koji će otvoriti prolaz za srpsko-japansku ekonomsku saradnju", izjavila je premijerka Ana Brnabič posle nedavne posete Japanu.

To bi Srbiji omogućiloda se prijavi za kredite i pristup posebnim fondovima banke za realizaciju infrastrukturnih i drugih prioritetnih projekata, kažu za Tanjug u Ministarstvu finansija.

Članstvo u međunarodnim finansijskim institucijama, omogućilo je Srbiji finansijsku podršku za realizaciju značajnih projekata širokog spektra.

"Svaka banka ima svoje kriterijume za ocenu prihvatljivosti projekata i određivanje prioriteta za kreditno finansiranje, u skladu sa svojom praksom i politikom prilagođavanja promenama razvojnih izazova, ekonomskih i društvenih prioriteta", navode u Ministarstvu finansija.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) objašnjavaju da se Srbija prijavila za članstvo u Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci 2018. godine, a nakon ispunjenja svih neophodnih procedura i uslova za članstvo, u avgustu ove godine postala je zvanična članica ove finansijske institucije.

Srbija i sada ima pristup povoljnim kreditima za realizaciju prioritetnih projekata, koji se sprovode u saradnji sa kineskim kompanijama i kineskom Export-Import Bankom kao kreditorom, podsećaju u NBS.

"Članstvom u Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci napravljen je još jedan korak u pravcu ostvarivanja pozitivnih uticaja na našu privredu. Ova institucija zemljama članicama daje finansijsku i tehničku podršku kako bi podstakla razvoj infrastrukture i drugih sektora", kažu u NBS za Tanjug.

Na ovaj način stvaraju se uslovi i za smanjenje izloženosti prema jednom kreditoru (EU ili SB) i obezbeđuje veća konkurentnost kreditnih ponuda.

Članstvo u Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci takođe je i svojevrsna potvrda tradicionalno dobrih i bliskih odnosa Kine i Srbije, kojima značajno doprinosi odlična saradnja između Narodne banke Srbije i Centralne banke Kine, ističu u NBS.

Azijska infrastrukturna razvojna banka
Izvor: Youtube/ VideoChinaTV

"Ova odlična saradnja potvrđena je 2016. kada su dve banke potpisale bilateralni valutni svop aranžman koji omogućava razmenu nacionalnih valuta, a koji ujedno predstavlja potvrdu brzorastućih investicija i trgovinskih odnosa. Od januara 2015. godine, kineski juan je uvršten na listu valuta kojima se može trgovati na deviznom tržištu u Srbiji, čime je dat doprinos povećanju međusobne trgovinske i ekonomske saradnje".

Srbija je takođe i deo projekta "Jedan pojas-jedan put", koji će dodatno povećati značaj povezanosti Srbije sa Azijom.

Vlada Srbije prepoznala je sve veći značaj ekonomske saradnje sa azijskim zemljama, pre svega sa Kinom, zbog čega je potpisan i veći broj trgovinskih sporazuma, objašnjavaju u NBS.

S EBRD U 200 PROJEKATA

Članstvo Srbije u EBRD-u omogućilo je našoj zemlji finansiranje više od 200 projekata u oblasti infrastrukture, podrške finansijskim institucijama, kao i projekata u sektoru energetike. Do sada je najviše sredstava uloženo u projekte: Koridor 10, rehabilitacija pruga na Koridoru 10 i nabavka voznih sredstava, obnova puteva u Srbiji, izgradnja obilaznice oko Beograda, unapređenje infrastrukture u brojnim gradovima širom Srbije. U Subotici je, u okviru projekta unapređenja vodnih sistema, urađeno i prečišćavanje Palićkog jezera, našeg najvećeg jezera sa istorijskom tradicijom.

Po tom osnovu u prethodnih nekoliko godina imamo rastući trend azijskih investicija u Srbiji, i to ne samo u vidu kredita za izgradnju infrastrukture i za projekte energetske efikasnosti, već i u vidu stranih direktnih investicija.

Samo u 2018. godini, priliv stranih direktnih investicija (SDI) iz Kine činio je 20 odsto ukupnog priliva SDI, a iz Azije je stiglo preko 25 odsto ukupnih priliva SDI.

Paralelno raste i trgovinska razmena.

Nakon što je u 2018. godini povećan za preko 40 odsto, naš izvoz u Kinu je tokom osam meseci 2019. godine više nego utrostručen.

U NBS očekuju da će ove investicije iz Azije (poput Linglonga) i realizacija kontinuiranih investicija Ziđin-a u RTB Bor i HBIS-a u smederevsku železaru, nastaviti da daju pozitivan doprinos rastu srpskog izvoza.

Srbija je članica najznačajnijih banaka na globalnom nivou - Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojne banke Saveta Evrope. Koristimo i povoljne kredite od pojedinih država (Kina, Rusija, Ujedinjeni Arapski Emirati), kao i Razvojne banke Nemačke - KfW.

Najznačajniji projekti koji se finansiraju sredstvima Svetske banke odnose se na infrastrukturne projekte (Koridor 10), sektore zdravstva, školstva, razvoj privatnog i finansijskog sektora, unapređenja konkurentnosti i zapošljavanja, unapređenje državne uprave (unapređenje usluga elektronske uprave)...

Sredstva kredita dobijenih od Razvojne banke Saveta Evrope usmerena su na unapređenje naučne i obrazovne infrastrukture, u projekte izgradnje stambenih jedinica za posebne kategorije ugroženih domaćinstava, za obnovu kuća uništenih u poplavi sa ciljem unapređenja kvaliteta života ljudi.

Značajna saradnja postoji i sa Evropskom investicionom bankom (EIB) kod koje Republika Srbija nije formalna članica, s obzirom na to da nismo članica EU. Međutim, Srbija sa EIB-om ima potpisan Okvirni sporazum o saradnji, kao i Sporazum o osnivanju i aktivnostima Regionalne kancelarije EIB-a u Republici Srbiji, koja je prva takva van teritorije Evropske unije.

Sredstva kredita dobijenih od EIB-a namenjena su finansiranju izgradnje infrastrukture, energetike, modernizaciji školstva, izgradnji Kliničkog centra, razvoju sektora malih i srednjih preduzeća (Apeks zajmovi za mala i srednja preduzeća), i drugo.

"Srbija danas ima pristup i većem broju institucija koje posluju na globalnom nivou i to po povoljnijim uslovima finansiranja, jer je slika o njoj u svetu bitno promenjena. Kreditni rejting Srbije je u septembru ove godine povećan i sada je na jedan stepenik od investicionog, a naša premija rizika je na nivoima oko 50 baznih poena, što je sve odraz ogromnog napretka koji je ostvaren i što čini da su i naši uslovi finansiranja danas mnogo povoljniji nego pre pola decenije", kažu u NBS.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 1

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Ljiljana

Idemo????? Idemo tamo gde nikada necemo stici😂😂😂😉

special-image

PRODAVNICA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

loader