"Na osnovu konsultacija i neposrednog dijaloga sa relevantnim danskim vlastima, Danska agencija za energetiku je procenila da je, sa aspekta životne sredine i pitanja bezbednosti, najpovoljnija ruta na jugoistoku za koju je data dozvola", navodi se u saopštenju agencije Tass.

Danska je sada u obavezi da "dozvoli izgradnju tranzitnih cevovoda... i ako je potrebno, da odredi trasu na kojoj bi cevi trebalo da se polažu", navodi agencija.

Ranije ovog meseca, Gasprom je saopštio da je 83 odsto gasovoda Severni tok 2 - deonica u dužini od 1.269 kilometara u Baltičkom moru - završeno, dodajući da se očekuje da će gasovod biti završen do kraja ove godine.

Projekat "Severni tok 2" predviđa izgradnju dve linije gasovoda kojim će isporučivati oko 55 milijardi kubnih metara ruskog gasa direktno u Nemačku i druge evropske zemlje.

Cevovod za transport ruskog prirodnog gasa u Evropu, prema projektu, treba da prolazi preko teritorije Danske, Finske, Nemačke, Rusije i Švedske.

Plan za baltički gasovod od 1.200 kilometara za gas iz Rusije, kritikovale su SAD i neke evropske zemlje. Amerikanci su navodno zabrninuti za evropsku bezbednosti jer, tvrde, da će se time "povećati zavisnost od Rusije kao snabdevača", ali je evidentno da žele da zemljama EU porodaju svoj skupi komprimovani gas.

Gasovod "Severni tok 2" već je 80 odsto izgrađn, sa investicijom od desetak milijardi evra, polovinu od koje finansira Gasprom. Drugu polovinu pokriva pet evropskih energetskih i hemijskih kompanija uključujući Vintershell, BASF i ENGIE.

Tim gasovodom će se udvostručiti isporuka ruskog gasa Nemačkoj.

Vašington koji hoće da prodaje svoj tečni prirodni gas Evropi je pretio sankcijama za kompanije uključene u ovaj podvodni gasovod.

Kopenhagen odobrava izgradnju tranzitnog gasovoda uz poštovanje resursa i životne okoline, navela je danska Agencija za energetiku u saopštenju. Nekoliko ruta je bilo predloženo i odbijeno, a jugoistočna ruta koja je konačno prihvaćena predstavlja najmanje rizika po pitanju životne sredine i bezbednosti, navela je Agencija.

Upitan da li ostaju neke političke prepreke za projekat posle danske odluke portparol nemačke vlade Stefan Zibert rekao je: "Uvek smo govorili da postoji politička dimenzija za Severni tok dva, i uvek smo govorili da tranzit gasa preko Ukrajine mora da ima budućnost".

Zibert je rekao da je nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarala o tom pitanju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom pre dva dana dodajući da Nemačka nastavlja da podržava trostrane pregovore izmedju Rusije, Ukrajine i Evropske komsije o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine.