Turski tok neće doneti velike promene na gasnom tržištu Srbije, smatra direktor Sekretarijata Energetske zajednice JIE, Janez Kopač, i ističe da bi trebalo omogućiti veću konkurenciju u toj oblasti.
''Ruski gas je tu, Gasprom sada ima monopol, a tako će biti i posle izgaradnje Turskog toka. Do sada je gas dolazio preko Ukrajine, a ubuduće će drugim putem", rekao je za Tanjug Kopač koji učestvuje na devetom Beogradskom bezbednosnom forumu (BSF).
Za Kopača je problematično što Srbijagas ima monopol na domaćem energetskom tržištu i smatra da bi Srbija trebalo da dozvoli takozvani ''pristup trećoj strani'' na postojećem gasovodu na interkonekciji sa Mađarskom, odnosno u Horgošu.
''Srbijagas još uvek ima monopol, iako ima zainteresovanih koji bi preko te tačke uveli gas u Srbiju i prodavali ga srpskim potrošačima'', rekao je Kopač koji je govorio na panelu Klimatska bezbednost: adaptacije, migracije i promene, u okviru BSF-a.
UGALJ NIJE ENERGENT BUDUĆNOSTI, ALI NI GAS
Dodao je da korišćenje gasa ima pozitivno dejstvo jer delimično nadoknađuje ugalj i izaziva mnogo manju emisiju ugljen-dioksida, ali da na duži rok ni gas kao energent nema budućnost.
Govoreći o klimatskoj bezbednosti, Kopač ističe da klimatske promene najviše utiču na energetsku politiku, pre svega, kada je reč o rezervama uglja.
"Ni ugalj, naravno, nema budućnost u energetskoj politici. Termoelektrane će još uvek postojati, ali neće biti novih", navodi Kopač.
Ukazuje da se izgradnja termoelektrana na ugalj ne isplati jer je tehnologija za obnovljive izvore mnogo jeftinija što, prema njegovim rečima, Srbiju i druge zemlje Energetske zajednice stavlja pred poseban izazov.
''Emisija ugljendioksida se u Srbiji još uvek ne plaća, dok se u EU naplaćuje 27 evra po toni. Zato je velika razlika u ceni električne energije u EU u odnosu na Srbiju, u kojoj je struja još uvek mnogo jeftinija. Ali, to će potrajati još dve-tri godine, realnost će doći pre ili kasnije", navodi Kopač.
Dodaje da u regionu ima energetskih projekata zasnovanih na obnovljivim izvorima energije, kao što su vetroelektrane u Srbiji i Makedoniji i fotonaponske elektrane u Crnoj Gori i Makedoniji, ali smatra da to nije dovoljno da se nadoknadi energija koju proizvode termoelektrane na ugalj.
Struja će, upozorava, definitivno poskupeti, a mnoge zemlje ostati bez uglja, zbog čega vlade zemalja u regionu treba da mnogo toga promene u energetskoj politici.
Državama koje imaju termoelektrane na ugalj savetuje i da postepeno uvode oporezivanje emisije ugljen-dioksida.
''Ako bi preko noći prešle na evropski sistem, sve termoelektrane bi bankrotirale za jedan dan. Zato se treba postepeno približivati standardima EU, a taj novac treba koristiti za tzv. 'pravednu tranziciju', odnosno, za socijalne i programe prestrukturiranja privrede, kao i za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost'', zaključio je Kopač.
