Najveći porez na imovinu za ovu godinu platio je Beograđanin koji poseduje više od 5.000 kvadrata stanova, poslovnog prostora, garaža i građevinskog zemljišta.
Kako piše "Blic", njegovo poresko rešenje na ime stambenog i poslovnog prostora glasio je na tačno 7.924.247 dinara ili oko 67.000 evra.
Ovaj poreski obveznik porez je platio po četiri osnova - za ukupno 3.522 kvadrata stanova platio je tačno 7,1 milion dinara, dok je za poslovne objekte površine 318 kvadrata platio porez od 481.000 dinara.
Isti poreski obveznik platio je i nešto više od 110.000 dinara poreza na garaže i garažna mesta ukupne površine od 342 kvadrata, kao i 230.753 dinara za zemljište povšine od 1.107 kvadrata.
S druge strane, najmanji porez na imovinu koji je za ovu godinu platio jedan Begrađanin iznosio je 800 dinara.
Visina poreza zavisi od zone u kojoj se u Beogradu nekretnina nalazi, njene površine i vrste.
Po osnovu poreza na imovinu država je prošle godine ostvarila prihod od samo 45 milijardi dinara, pošto se u Srbiji više oporezuje potrošnja (PDV, akcize i carine) koja relativno više pogađa siromašnije građane, nego imovina.
Istekao je rok za uplatu četvrte rate godišnjeg poreza na imovinu koji se plaća na osnovu rešenja za 2019. godinu, a za neplaćanje ili neblagovremeno izmirivanje obaveze obračunava se kamata po stopi jednakoj referentnoj stopi NBS, uvećanoj za 10 procentnih poena.
Referentna kamatna stopa trenutno iznosi 2,25 odsto, što znači da svako kašnjenje povlači i zateznu kamatu od 12,25 odsto godišnje.
