KAKVE ĆE IM BITI PENZIJE: Srbija prva u Evropi po broju radnika "na kratko" | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

KAKVE ĆE IM BITI PENZIJE: Srbija prva u Evropi po broju radnika "na kratko"

Autor . Izvor Danas
Autor . Izvor Danas

Po istraživanju "Indikatori dostojanstvenog rada u Srbiji", Sarite Bradaš i Marija Reljanovića, radnici angažovani na kratko vreme čine čak više od 10 odsto zaposlenih u našoj zemlji.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Po istom istraživanju taj procenat je od 2017. godine znatno porastao, jer je tada bio samo 4,6 odsto, prenosi "Danas".

I procenat radnika zaposlenih na određeno vreme je veći od proseka EU i u istom periodu je porastao sa 18,8 na 22,7 odsto.

Možda će vas zanimati

Istraživanje je pokazalo da je tek polovina od ukupnog broja zaposlenih u "sigurnom radnom odnosu", odnosno da sa određeno sigurnošću mogu planirati svoj život (decu, obrazovanje, lečenje, kredite... da ne kažemo penziju).

Prema autorima, mere suzbijanja sive ekonomije nisu dale željene rezultate jer je broj radnika u sivoj zoni povećan za trećinu.

Kada se zna da 600.000 neformalno zaposlenih i 130.000 samozaposlenih u poljoprivredi ne ostvaruje socijalnu zaštitu, ne čudi podatak da je svaki deseti radnik u Srbiji u riziku od siromaštva, baš kao i svaki treći samozaposleni.

TEORIJA I PRAKSA "LIBERALIZACIJE"

Lošoj situciji, u velikoj meri, doprinosi i "liberalizacija" radnog zakonodavstva, trend koji nije srpski već se odvija uz velike otpore u dobrom delu Evrope. To teorijski znači da se olakšava poslodavcu da zaposli ali i otpusti radnika, a radniku da lakše nađe posao ili ga promeni. U praksi to znači, pogotovo uz pojavu "radnika na lizing" i "zero hour" ugovore, da su radnici sve više plaćeni za rad po nekoliko dana, ili čak sati, a u boljem slučaju da im se stalno obnavljaju tromesečni ugovori. U takvom odnosnu snaga, zaposleni ne može da "računa" da će sutra imati posao a ne da li da uzme kredit za tan, školovanje deteta, a o penziji i da ne pričamo.

To su podaci nedavne studije Republičkog zavoda za statistiku, urađene prema metodologiji Eurostata.

Stopa rizika od siromaštva u Srbiji iznosila je 2018. godine 24,3 odsto i niža je u odnosu na prethodnu godinu za 1,4 procentna poena, podacisu RZS iz šestog istraživanja o siromaštvu i socijalnoj nejednakosti.

Prag rizika od siromaštva za 2018. godinu iznosio je 16.615 dinara, prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo, odnosno 29. 907 dinara za domaćinstva s dvoje odraslih i jednim detetom starosti do 14 godina. Za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece starosti do 14 godina, već je bilo potrebno 34.892 dinara.

Ono što je indikativno je da u Srbiji ima mnogo onih koji su zaposleni a na ivici ili ispod granice siromaštva.

U zavisnosti od radnog statusa, među populacijom starosti 18 i više godina najizloženija riziku od siromaštva bila su, očekivano, nezaposlena lica, 49 odsto a najniža stopa rizika od siromaštva je bila među zaposlenima kod poslodavca 6,8 odsto.

Ono što brine je što je rizik kod samozaposlenih lica 31 odsto, a kod penzionera 17,1 odsto.

Sa ovakvom situacijom s velikim brojem ljudi koji, sa povremenim poslovima čak i da u pravilu nisu najnižih zarada, za nekoliko decenija imaćemo problem da ti ljudi neće imati penzije ili će biti nedovoljne za život njih samih a kamoli da izdržavaju porodicu, kao što je to sada u velikom broju slučajeva.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU