Država Srbija je danas od stranih profesionalnih investitora kupila dodatnih 34 odsto akcija Komercijalne banke, čime je ispunila raije preuzetu obavezu. Kašnjenje u privatizaciji papreno koštalo građane Srbije.
Ministarstvo finansija saopštilo je danas da je Republika Srbija otkupila udeo Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i fonda IFC (deo Svetske banke) u Кomercijalnoj banci, čime je "uspešno završena konsolidacija vlasničke strukture u toj banci" i "omogućeno da se potencijalnom kupcu ponudi na prodaju 83,23 odsto običnih akcija, a u skladu sa procesom privatizacije koji je u toku".
EBRD i IFC posedovale su 34,58 odsto običnih akcija Кomercijalne banke i u skladu sa uslovima i cenom definisanom Ugovorom akcionara iz 2009. godine akcije su otkupljene za iznos od 217 miliona evra, navodi se u saopštenju.
Akcije su promenile vlasnika praktično mimo otvorenog tržišta Berze, odnosno trgovalo se u tzv. blok trgovanju, kada se akcije prodaju u paketu.
Kako je trenutna cena akcije Komercijalne banke na Beogradskoj berzi 3.280 dinara (oko 28€), a akcija je u proseku plaćena 4.384 dinara (37,7€), to znači da je država za 5,8 miliona akcija platila 73 miliona € više nego što je tržišna cena.
Ovom prilikom ne radi se o olakom davanju države, već o posledicama decenijskog nemara u vođenju te banke, prvenstveno njene privatizacije. Inostrani akcionari su sada samo naplatili tzv. put opciju (put option aktiviranu 26. marta 2018. godine, slanjem obaveštenja Republici Srbiji), to jest pravo da na osnovu Ugovora iz 2009. godine prodaju akcije po unapred određenoj ceni.
A ta cena je određena kao rezerva (da je cena na berzi viša bila bi tako i plačena), odnosno svojevrsna "kazna", u slučaju da se Komercijalna banka ne privatizuje u dogovorenom roku. Kako je taj rok prošao, došlo je vreme za naplatu kašenjenja.
Republika Srbija je sada vlasnik 83,2 odsto akcije Komercijalne banke a kupovina dodatnog paketa je obavezi iz javnog poziva za prikupljanje izjava o zainteresovanosti za prodaju Komercijalne banke, u kome je navedeno da će država kupiti akcije četiri velika akcionara banke.
Država je prethodno, u junu, kupila udele fondova iz Nemačke i Švedske, DEG i SVED, od ukupno 6,8 odsto. To je plaćeno 43,7 miliona €.
U međuvremenu, raspisan je tender za prodaju a rok za za dostavljanje obavezujućih ponuda ističe 2. decembra. U igri su zainteresovani igrači tri banke - austrijska Rajfajzen, srpska AIK banka (biznismena Miodrga Kostića) i slovenačka NLB banka - kao i američki investicioni fond Riplvud advajzers, čiji je vlasnik američki biznismen Tim Kolins.
Najbolja neobavezujuća ponuda za državni paket akcija Komercijalne banke bila je 450 miliona evra, i nju je dala slovenačka NLB banka, nezvanično je svojevremeno saznao "Danas".
Druge dve ponude za najveću državnu i drugu po veličini banku na tržištu dale domaća AIK banka 430 miliona evra i austrijska Rajfajzen banka 390 miliona evra.
Komercijalna banka vrednuje svih 100 odsto banke na oko 550 miliona evra, a domaći mediji su ranije prenosili da bi vlasti bile zadovoljne sa 500 miliona evra za tu banku što je, po svemu sudeći, teško ostvariv cilj. Ako pogledamo isplatu strancima, banka bi trebalo da vredi 627 miliona evra, ali jedina prava trenutna vrednost Komercijalne banke je ona sa Beogradske berze, gde banka vredi oko 470 miliona €.
To čini oko 85% njene knjigovodstvene vrednosti. Prema dosadašnjem iskustvu u regionu banke su se u proseku prodavale po ceni od 70 do 80 odsto knjigovodstvene vrednosti.
U slučaju trenutnog državnog paketa Komercijalne banke to bi bilo 320 do 370 miliona €, a samo za velikih isplatu inostranih akcionara država je već u minusu 261 milion.
