STIŽEMO KONKURENCIJU: Privredni rast 2019 na nivou proseka CIE | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

STIŽEMO KONKURENCIJU: Privredni rast 2019 na nivou proseka CIE

Izvor mondo.rs Izvor Beta
Izvor mondo.rs Izvor Beta

Rast privrede Srbije u ovoj godini biće približno na nivou proseka zemalja centralne i istočne Evrope, koje su usporile rast, objavio Kvartalni monitor. Sledeće godine rast oko 4 odsto.

Izvor: shironosov/iStockphoto

Srbija privredno dobro završava 2019. godinu, s obzirom na start, gde je u prvoj polovini godine bila najsporije rastuća privreda u Evropi - uz Albaniju i Bosnu i Hercegovinu.

Većina pokazatelja makroekonomske stabilnosti sada je dobra, iako ima neravnoteža koje bi, ako potraju narednih godina, mogle da destabilizuju privredu, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić na prezentaciji publikacije "Kvartalni monitor".

Možda će vas zanimati

"Restrukturiranje javnih preduzeća i državnog sektora je i dalje sporo, a ove godine nije se radilo ni na unapređenju privrednog ambijenta, osim povremeno kako bi se, bar delimično ispunile obaveze prema EU, pa se čini da to i nije prioritet Vlade", rekao je Arsić.

UZLET ZBOG TURSKOG TOKA

Ekonomija je ostvarila visok rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u trećem kvartalu – čak 4,8 odsto – ali on je posledica vanrednih okolnosti izgradnje gasovoda Turski tok i rasta građevinskog sektora od oko 35 odsto, objasino je Arsić.

Istakao je da je neophodno objektivno predstaviti i analizairati rezultate privrede i ekonomskih politika kako bi se one menjale i postizali bolji rezultati.

Arsić je rekao da velika razlika u rastu mase zarada i dodate vrednosti otvara pitanje da li je statistika precenila rast dodate vrednosti u građevinarstvu a time i rast ukupnog BDP u trećem kvartalu ove godine.

Privredni rast ove godine će, kako je rekao biti oko 3,5 odsto, "možda malo više", a u narednoj između 3,5 i četiri odsto.

"U 2020. godini se očekuje niža stopa rasta građevinarstva i umeren rast industrijske proizvodnje dok će ostale delatnosti imati sličan rast kao i u ovoj godini", rekao je Arsić.

Ključni pokretač rasta privrede naredne godine biće, prema njegovim rečima, rast kredita i privatne potrošnje zbog visokog rasta zarada u javnom i privatnom sektoru koji je iznad rasta produktivnosti u poslednje tri godine, kao i povećanja penzija.

KOMERCIJALNU BANKU TREBA PRODATI

Odgovarajući na pitanje da li je dobro što država nagoveštava da odustaje od prodaje Komercijalne banke, Arsić je rekao da nije poželjno vlasništvo države u takvoj banci opšteg tipa. "Možda bi Komercijalnu banku sada trebalo ponuditi na berzi jer je iskustvo pokazalo da se zbog političkih pritisaka krediti odobravaju firmama, bliskim vlastima, i banke koje to rade ne mogu dobro da posluju. Možda bi trebalo osnovati specijalizovanu banku za kreditiranje privrede", rekao je Arsić.

Naredne godine se, kako je rekao, zbog snažnog rasta domaće tražnje i dodatnog pada cenovne konkurentnosti privrede Srbije očekuje da će uvoz brže rasti od izvoza što znači da će i spoljni deficiti povećati, a ove godine deficit tekućeg bilansa iznosiće više od šest odsto.

"Spoljni deficiti su već sada na dugoročno neodrživom nivou, pa bi njihov rast u narednim godinama mogao da izazove makroekonomsku nestabilnost. Srbija je po visini deficita tekućeg bilansa u poslednje dve godine odmah iza Albanije, a manji deficit imaju čak i BiH i Severna Makedonija", rekao je Arsić.

Sledeće godine se očekuje da, prema njegovim rečima, registrovana zaposlenost poraste za dva odsto ili za oko 40.000 lica i da se smanji nezaposlenost, ne samo zbog otvaranja novih radnih mesta, već i odlaska radnika u inostranstvo.

Dodao je da se u 2020. godini očekuje i rast inflacije do tri odsto zbog rasta plata i tražnje.

Na pitanje novinara da li je ocena finansijske institucije JP Morgan od pre nekoliko dana, da je "srpski dinar ispravno vrednovana valuta", Arsić je rekao da su te ocene za polazište, verovatno koristile visok priliv stranog kapitala u Srbiju, što je analiza koja je važna za investitore, ali da nisu cenili kakav uticaj takav kurs ima na privredu Srbije.

PROČITAJTE I OVO



Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU