KOLIKO ĆEMO PORASTI: Evropska komisija i EBRD kažu BDP 3,2%, Vlada 3,5%

Evropska komisija u svom jesenjem izveštaju Evropske ekonomske prognoze, objavljenom danas na veb sajtu te institucije.

Tu se brojke razlikuju od procena Vlade Srbije. Ministar finansija Siniša Mali ubeđen je da će BDP ove godine završiti u plusu od najmanje 3,5 odsto, a sledeće bar na "plus 4". U novcu, tih 0,3 procentna poena razlike je u 2018. godini iznosilo oko 128 miliona evra.

EK je takođe povećala projekciju rasta izvoza robe i usluga Srbije u ovoj godini sa ranijih 6,9 procenata na 8,1 odsto godišnje u jesenjem izveštaju, a za nareden dve godine predviđa povećanje od 7,9, odnosno 7,4 posto, respektivno.

Istovremeno, prema očekivanjima Komisije, uvoz će ubrzati rast na 9,5 odsto u 2019. godini, što je za 1,4 procentna poena više u odnosu na prolećnu prognozu. Za iduću godinu predviđa rast uvoza od 7,8 posto, a za 2021. godinu od 7,5 procenata.

Kada je reč o bilansu tekućih plaćanja, umesto ranije prognoziranog minusa od 3,3 odsto sada se predviđa minus od 3,1 odsto za ovu godinu, zatim minus od 2,9 odsto za narednu, i od 3,1 procenat za 2021. godinu.

ŠTA KAŽE EBRD

Svoju procenu privrednog rasta za zemlje u regiou dala je i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Region tzv. Zapadnog Balkana će imati slabiji rast u 2020, prognozira EBRD, zbog generalno lošije svetske ekonomije a posebno zbog usporavanja Evrozone.

Rast je ionako oslabio u regionu u prvoj polovini 2019. godine (za jedna procentni poen), osim na Kosovu (koji EBRD vodi odvojeno) i u Makedoniji, na 3,3% s prošlogodišnjih 3,4%. U 2020. će dodatno pasti na 3,0%.

Što se tiče Srbije, EBRD kaže da će ovogodišnji rast od 3,2% u sledećoj narasti na 3,5 odsto, i to pre svega zahvaljujući porastu domaće tražnje, dok će neto izvoz imati "negativan doprinos", zbog slabije tražne kod najvećih izvoznih partnera - zemalja EU.

Problem Srbije ostaju spor ritam unutrašnjih reformi, što čini ranjivom i ovu projekciju rasta, smatraju u EBRD.

Pojedinačno, najbolje će proći Albanija, gde će ovogodišnjih 2,8% naslediti 3,5% u 2019. ali to je i dalje malo u odnosu na 4.5% u 2018.

Pad u ovoj godini ima i BiH, koja će je završiti na 3%, što se očekuje i dogodine.

Dobar trend ima i samoproglašeno Kosovo: 3,8% u 2018, pa 4,2% ove godine, s projekcijom od 4% u narednima.

Crnoj Gori je loša industrijska proizvodnja oborila rast i pored završavanja velikih investicionih projekata i dobrog turizma, na 2,8% ove godine a sledeće će biti još manje - 2,6%.

Makedoncima u ekonomiji ne smeta ni politička kriza: nakon 2,7% u 2018. ove godine će porasti za 3,2%, što će zadržati i u sledećoj.

"Optimističku notu" za ceo region ipak daje konstatacija da priliv direktnih inostranih investicija ostaje jak zbog povoljne geografske lokacije, obučene radne snage koja ima manje plate nego u centralnoj Evropi.