Evropska komisija je povećala projekciju privrednog rasta Srbije za ovu godinu za 0,1 procentni poen na 3,2 odsto, koliko prognozira i EBRD, dok Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo finansija tvrdi da će biti najmanje 3,5 odsto.
Evropska komisija u svom jesenjem izveštaju Evropske ekonomske prognoze, objavljenom danas na veb sajtu te institucije.
U prolećnim prognozama Komisija je predviđala Srbiji rast od 3,1 odsto u 2019. godini.
Za iduću godinu, EK procenjuje da će rast bruto domaćeg proizvoda naše zemlje iznositi 3,8 procenata, što je nepromenjeno u odnosu na prolećnu projekciju, a za 2021. predviđa 3,7 procenata.
Tu se brojke razlikuju od procena Vlade Srbije. Ministar finansija Siniša Mali ubeđen je da će BDP ove godine završiti u plusu od najmanje 3,5 odsto, a sledeće bar na "plus 4". U novcu, tih 0,3 procentna poena razlike je u 2018. godini iznosilo oko 128 miliona evra.
EK je takođe povećala projekciju rasta izvoza robe i usluga Srbije u ovoj godini sa ranijih 6,9 procenata na 8,1 odsto godišnje u jesenjem izveštaju, a za nareden dve godine predviđa povećanje od 7,9, odnosno 7,4 posto, respektivno.
Istovremeno, prema očekivanjima Komisije, uvoz će ubrzati rast na 9,5 odsto u 2019. godini, što je za 1,4 procentna poena više u odnosu na prolećnu prognozu. Za iduću godinu predviđa rast uvoza od 7,8 posto, a za 2021. godinu od 7,5 procenata.
Kada je reč o bilansu tekućih plaćanja, umesto ranije prognoziranog minusa od 3,3 odsto sada se predviđa minus od 3,1 odsto za ovu godinu, zatim minus od 2,9 odsto za narednu, i od 3,1 procenat za 2021. godinu.
ŠTA KAŽE EBRD
Svoju procenu privrednog rasta za zemlje u regiou dala je i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Region tzv. Zapadnog Balkana će imati slabiji rast u 2020, prognozira EBRD, zbog generalno lošije svetske ekonomije a posebno zbog usporavanja Evrozone.
Rast je ionako oslabio u regionu u prvoj polovini 2019. godine (za jedna procentni poen), osim na Kosovu (koji EBRD vodi odvojeno) i u Makedoniji, na 3,3% s prošlogodišnjih 3,4%. U 2020. će dodatno pasti na 3,0%.
Što se tiče Srbije, EBRD kaže da će ovogodišnji rast od 3,2% u sledećoj narasti na 3,5 odsto, i to pre svega zahvaljujući porastu domaće tražnje, dok će neto izvoz imati "negativan doprinos", zbog slabije tražne kod najvećih izvoznih partnera - zemalja EU.
Problem Srbije ostaju spor ritam unutrašnjih reformi, što čini ranjivom i ovu projekciju rasta, smatraju u EBRD.
Pojedinačno, najbolje će proći Albanija, gde će ovogodišnjih 2,8% naslediti 3,5% u 2019. ali to je i dalje malo u odnosu na 4.5% u 2018.
Pad u ovoj godini ima i BiH, koja će je završiti na 3%, što se očekuje i dogodine.
Dobar trend ima i samoproglašeno Kosovo: 3,8% u 2018, pa 4,2% ove godine, s projekcijom od 4% u narednima.
Crnoj Gori je loša industrijska proizvodnja oborila rast i pored završavanja velikih investicionih projekata i dobrog turizma, na 2,8% ove godine a sledeće će biti još manje - 2,6%.
Makedoncima u ekonomiji ne smeta ni politička kriza: nakon 2,7% u 2018. ove godine će porasti za 3,2%, što će zadržati i u sledećoj.
"Optimističku notu" za ceo region ipak daje konstatacija da priliv direktnih inostranih investicija ostaje jak zbog povoljne geografske lokacije, obučene radne snage koja ima manje plate nego u centralnoj Evropi.
