Najvišu obavezujuću ponudu za najveću državnu banku u Srbiji, Komercijalnu banku, dala je domaća AIK banka. Ponuda manja nego kod obavezujuže i tek nešto malo veća od berzanske cene.
AIK banka, biznismena Miodraga Kostića, ponudila je za treću po veličini banku u Srbiji oko 395 miliona evra, piše list "Danas" pozivajući se na nezvanične izvore.
To je znatno niža cena nego što je data u neobavezujućim ponudama koje su potencijalni kupci – austrijska Rajfajzen banka, slovenačka NLB i AIK - podneli u septembru.
Što je još "gore", u tu sumu navodno ulazi i dividenda akcionarima za ovu godinu (dobit banke u prva tri tromesečja je oko 60 miliona evra), kao i deo dobiti iz ranijih godina od oko 30 miliona evra - koji je odlukama skupštine akcionara raspodeljen vlasnicima akcija i zaposlenima a nije isplaćen.
Sa ovom cenom za državnih 83,23% akcija, cela banka vredi oko 471 milion evra, što je za jedna pedesetak miliona evra više od trenutna cene na berzi, a na nivou od 80 odsto knjigovodstvene cene.
U međuvremenu, od septembra do danas cena na berzi se srozala za više od 10%, sa 3294 dinara na današnjih 2950.
U septembru je, prema informacijama Danasa, najvišu ponudu podnela NLB banka od 450 miliona, AIK je ponudila 430 miliona evra, a Rajfajzen banka 390 miliona.
Tokom ove godine država je otkupila jedan veliki deo akcija Komercijalne banke od institucionalnih fondova koji su ušli u vlasništvo od 2006. do 2009. godine kroz dokapitalizaciju.
Tada je država fondovima EBRD-a, IFC-a (deo grupe Svetske banke), nemačkom DEG-u i švedskom Svedfundu dala tzv. put opciju (kupovinu po unapred dogovorenoj i obično višoj ceni), odnosno obavezala se da će otkupiti njihove akcije ako do određenog roka ne privatizuje Komercijalnu banku.
Zbog tog "kašnjenja" državna kasa je praznija za 73 miliona evra, kolika je razlika u put-ceni od one koja je bila za akciju banke na Beogradskoj berzi.
Narednih dana Ministarstvo finansija će ocenjivati ponude pa ostaje da se vidi da li će Komercijalna sa preko 10 odsto tržišta, aktivom od 3,6 milijardi evra i štednjom građana od skoro 1,8 milijardi evra naći novog vlasnika ili će ostati državna banka, navodi "Danas".
