Srpska centralna banka je u toku 2019. godine održala inflaciju na nivou od oko 2%, nacionalna valuta je ojačala prema evru 0,5% a štednja u dinarima je povećana čak za 30%.
Dinar je u 2019. godini ojačao prema evru za pola procenta a "u uslovima pritisaka na jačanje dinara" NBS je intervenisala na deviznom tržištu neto kupovinom 2,665 milijardi evra.
To znači da je srpska centralna banka veći deo godine zapravo "branila" evro od naglog jačanja dinara na domaćem tržištu. Iako neki od ekonomskih analitičara tvrde da je dinar precenjen, i da to nanosi štetu srpskim izvoznicima, iz NBS podsećajiu da je jedna od vodećih svetskih finansijskih institucija, JP Morgan, u izveštaju o očekivanim makroekonomskim i finansijskim kretanjima u zemljama u razvoju za 2020. godinu ocenila je da je srpski dinar jedna od dve valute koje su potpuno realno vrednovane.
Tokom godine se pokazalo i veće poverenje građana u banke, ali i samu NBS jer je štednja ju domaćoj valuti povećana za čak oko 30 odsto, na novi rekordni nivo.
Raste i učešće štednje koja je položena na period preko dve godine, što je dodatna potvrda vraćanja poverenja u dinar, istakla je NBS.
Bruto devizne rezerve Srbije povećane su za 2,2 milijarde evra u 11 meseci, na nivo od 13,5 milijardi evra.
NBS je u oktobru kupila devet tona zlata na međunarodnom tržištu, čime je učešće zlata u deviznim rezervama povećano sa sedam na oko 10 odsto.
Referentna kamatna stopa, koja određuje cenu dinara a time i kredite u domaćoj valuti, u 2019. godini smanjena je tri puta za po 25 baznih poena, na 2,25 odsto, što je njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije.
"Nižom referentnom kamatnom stopom NBS je direktno doprinosila povoljnijim uslovima finansiranja i većem raspoloživom dohotku građana i privrede. Doneli smo i propise za podsticanje dinarskog kreditiranja privrede. Usvajanjem ovih propisa uspostavljaju se nova pravila za banke, koja imaju za cilj podršku čisto dinarskim plasmanima mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima", navodi se u saopštenju NBS.
Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima dodatno je smanjeno, na novi najniži nivo od 4,56 odsto na kraju oktobra, što je za oko 80 odsto manje nego na početku primene Strategije za njihovo rešavanje.
Kako je istakla centralna banka, stabilnost, dobra kapitalizovanost i likvidnost karakterisali su bankarski sistem u Srbiji i u 2019. godini. Evropska komisija donela je odluku kojom je pozitivno ocenila usklađenost regulatornog i supervizorskog okvira za banke u Srbiji. Srbija je jedina zemlja u okruženju koja nije članica Evropske unije, a koja je uključena na listu zemalja za koje je moguć preferencijalni tretman za ulaganja.
U 2019. godini su otvarana dva poglavlja u evrointegracijama kojima NBS ima važnu ulogu - Poglavlje 9 – Finansijske usluge i Poglavlje 4 – Slobodno kretanje kapitala.
