Dinar je novu, 2020, godinu započeo sa nivoa 117,59 za jedan evro, i prvih dana januara beelži blagi rast da bi dana bio 117,56 dinara za evro. Da li će se do kraja godine spustiti ispod kote 117, i da li je dobro da tako bude?
Sa januarskim kretanjem, dinar je prema evru na godišnjem nivou jači za 0,7 odsto, a 2019. godinu je započeo na nivou 118,19 dinara da bi je završio za pola procenta jači - na nivou od 117,59.
Srpska valuta je prošle godine bio najjača, u odnosu na valutu Evrozone, 11. novembra kada je dostigao nivo od 117,47 dinara za jedan evro, dok je najslabija bila 29. januara – 118,48.
Ukoliko se trend nastavi, i dinar ojača i ove godine za samo 0,5 odsto vrednosti kojom je započeo godinu, pašće ispod 117 dinara za evro, na vrednost na kojoj nije bio od 10. avgusta "davne" 2014. godine.
Kako je do tog jačanja dinara došlo i da li je uopšte dobro da dinar bude ispod 117 za jedan evro?
Dinar je u 2019. godini ojačao prema evru za pola procenta i to uprkos tome što je Narodna banka Srbije intervenisala na deviznom tržištu braneći evro - neto kupovinom 2,7 milijardi evra.
Toliki uticaj centralne banke na kurs na prvi pogled govori da je dinar potcenjen, i da se namerno drži niže od tržišne vrednosti ali ekonomski analitičari se spore koliki je "realan" kurs sprske valute.
Iako je NBS veći deo godine zapravo "branila" evro od naglog jačanja dinara, mnogi ekonomskih analitičara tvrde da je dinar precenjen, i da to nanosi štetu srpskim izvoznicima. Iz NBS, s druge strane, podsećaju da je jedna od vodećih svetskih finansijskih institucija, investiciona i savetodavna kuća JP Morgan, u izveštaju o očekivanim makroekonomskim i finansijskim kretanjima u zemljama u razvoju za 2020. godinu ocenila je da je srpski dinar jedna od dve valute koje su potpuno realno vrednovane.
Ugledni srpski ekonomista i profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta, Milojko Arsić, skreće pažnju na to da je JP Morgan svoju ocenu dao posmatrano iz ugla investitora, koje interesuje da li će kurs ostati stabilan u narednih nekoliko godina.
Država, kaže Arsić koji je i urednik Kvartalnog monitora (FREN), treba da posmatra kako kurs dugoročno utiče na privredu, odnosno kako bi mogao da (povoljnije) utiče na njen rast i strukturu.
Na jak dinar gunđaju i neki poslodavci, pa tako Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da je kurs dinara prema evru i drugim valutama nerealan i da ne pogoduje izvoznicima.
Pa otkuda onda jačanje dinara? Profesor Arsić kaže da je to posledica različitih tokova na finansijskom tržištu i u realnoj privredi, odnosno industrijskoj proizvodnji.
Na finansijskom tržištu Srbije je velika ponudu deviza (strane investicije i kupovina domaćih hartija od vrednosti) koja utiče da raste vrednost dinara, pojašnjava. NBS može to da spreči, i to su te milijarde evra koje su kupljene kako bi se sprečio veliki rast dinara.
Međutim, kako ekonomska struka nalaže, postoji samo jedan zdrav osnov za rast domaće valute - samo u skladu sa rastom produktivnosti i proizvodnjom.
"A to se nije događalo u prethodne tri godine", podseća profesor Arsić.
Produktivnošću se možda nismo proslavili ali ipak se u proizvodnom delu privrede događa značaj proces, ukazuju iz drugog srpskog analitičarskog tink-tanka – Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).
Član uređivačkog kolegijuma MAT-a, Ivan Nikolić, kaže da su u Srbiji počele da daju efekta strane investicije. Imali smo ih, doduše, od 2000. godine, ali investitori koji stižu poslednjih godina su "oni pravi", koji podižu fabrike (a ne privatizuju i samo "zatežu" one stare), donose tehnologiju i rade za izvoz.
"Promenila se struktura izvoza, pa od 2016. znatno više imamo izvoza u segmentu proizvoda srednjeg tehnološkog nivoa a sve više se pojavljuju i proizvodi (i usluge) visokog tehnološkog nivoa. Zbog toga je srpski izvoz ostao relativno velik i pokazao se otpornijim na usporavanje ekonomije u Evropi, nađem glavnom izvoznom tržištu. S druge strane, to govori ponešto i o kursu dinara, tako da ne verujem da je precenjen", kaže Nikolić.
