Cene nafte na svetskom tržištu kratkotrajno su skočile krajem protekle nedelje za 4% posle američkog napada i ubistva iranski general Solejmani u Iraku. Iako "Iranska kriza" ne deluje kao okidač za dugotrajan skok cena, Srbija bi morala da se uozbilji u pogledu rezervi.
Iranska kriza, američki vazdušni napad u Iraku a potom i jednak odgovor Teherana na američke vojne baze u toj zemlji, trenutno nije toliko eskalirala da bi značajno pomerila naftno tržište i ono je tek malo ustalasalo.
Skokom cene nafte od tek 4% posle prvog udara, pokazuje veoma ograničen uticaj ovog novog čina u strateškoj igranci Vašingtona i Teherana, na cenu koja stabilno raste od oktobra prošle godine.
Cena nafte nije skočila "u nebo" ni posel mnogo ozbiljnijeg udara u regionu, kojim je krajem septembra 2019. onesposobljena najveća rafinerija globalnog giganta Aramko u Saudijskoj Arabiji. Formalno napad su izveli jemenski Huti, ali su dronovi bili iranski.
I pored ta dva velika incidenta u poslednja tri. četii meseca, cena nafte i dalje nije ni na nivou od, recimo, kraja aprila 2019, tako da se neće dramatično menjati ni u narednom periodu. Bar ne zbog geopolitike.
Dramatičan skok ne očekuje ni generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, Tomislav Mićović.
"Srbija je ozbiljno uvozno zavisna zemlja i sva ta dešavanja će se reflektovati na našu zemlju. Međutim, prerano je govoriti o bilo kakvoj reakciji što se cena tiče. Zasada ništa ne ukazuje na dramatičan skok cene nafte u narednom periodu", rekao je Mićović na RTS-u ali i ukazao na veliku slabost Srbije u tom pogledu – energetske rezerve.
Srbija, naime, nema energetske rezerve nafte iz kojih bi podmirila eventualne nestašice za period od najmanje dva meseca, iako o tome postoje domaći propisi ali i direktive EU.
Ne samo da postoje propisi, nego se za to izdvaja i novac. Od oktobra 2014. godine u Srbiji naftne kompanije plaćaju taksu od 2,6 dinara po litru goriva za obezbeđivanje novca za nabavku obaveznih rezervi nafte.
Ali, Ministarstvo finansija ima diskreciono pravo da odluči koji deo će se od tog prikupljeng novca proselditi Ministarstvu rudarstva i energetike za kupovinu zaliha nafte i derivata.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić ustvrdio je krajem septembra 2019. godine da "Srbija ima potpunu sigurnost u snabdevanju naftom" ali uz podatak da su na taj dan rezerve nafte i naftnih derivata dovoljne da pokriju prosečnu potrošnju za 20 dana.
A Evropska unija je 2009. godine zemlje članice direktivom 2009/119 / EZ obavezala da imaju rezerve i sirove nafte i derivata za 61 dan do 90 dana. To važi za članice ali i i za Srbiju, jer su dovoljne rezerve jedan od uslova za otvaranje Poglavlja 15 o energetici u pristupnim pregovorima sa EU.
Dakle, dok se država Srbija ne uozbilji, i svrsta u zemlju koja domaćinski vodi računa o rezervama u energetici bar kao što NBS vodi računa o rezervama u devizama i zlatu, moraćemo da se oslonimo na to što nam je glavna naftna kompanija u zemlji u većinskom vlasništu Gazproma.
Pa, ako ucelom svetu zagusti, a ni Rusi ne mogu da obezbede naftu "svojima"...
