Racun u inostranstvu mora da se prijavi kazna u Sloveniji i Srbiji

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

INTERNET RAČUN: Slovencima preti 1200€ kazne, Srbima čak 17.000€

Izvor mondo.rs Izvor poslovni.hr
Izvor mondo.rs Izvor poslovni.hr

Bankovni ili drugi finansijski računi u inostranstvu moraju da se prijave, čak i kada je banka "virtuelna" odnosno samo na internetu. Slovencima koje uhvate u prekršaju preti kazna od 1.200€, a Srbima čak 17.000€.

Izvor: metamorworks/iStockphoto

Poslednjih godina se povećava broj slovenačkih državljana koji imaju registrovan račun u inostranstvu. Sa 40.000 s kraja 2018. godine, taj broj se danas popeo na više od 55.000, a među njima je i veliki broj onih koji su račune otvorili u inostranim internet bankama, poput nemačke N26, ili ritanske Revolut i Monese. Svima njima preti povelika kazna, piše Poslovni.hr.

A kazna preti ukoliko svoje račune, i promene na njima, Slovenci nisu prijavili Finansijskoj upravi (FURS), a mnogo nisu, piše portal Siol.net.

Možda će vas zanimati

Prema informacijama objavljenim u emisiji Koda na TV Slovenija, čak 35.000 Slovenaca otvorilo je račune u internet banci Revolut. A prema poslednjim podacima FURS-a nadležnima se prijavilo samo 3.499 građana, pa su u riziku da plate 200 do 1.200 evra, što je novčane kazne.

U Sloveniji je propis da svaki bankovni račun u inostranstvu, uključujući račun u stranim internet bankama, fizičko lice mora da prijavi FURSU u roku od osam dana od otvaranja. Mora se prijaviti čak i ako se duže vreme ne posluje s tim računom, kao i o svim promenama podataka na računu, uključujući i kada je račun izvan Slovenije zatvoren.

Iako mnogi, izgleda, misle sa intrnet bankom mogu zavarati trag poreskim organima, od FURS-a je teško pobeći, objašnjava portal. Automatskom međunarodnom razmenom podataka svake godine dobijaju se podaci o svim računima koje imaju državljani neke zemlje u inostranstvu, pa tako i Slovenije.

Zemlje zbog sprečavanja pranja novca razmenjuju podatke o tekućim računima svake godine do kraja septembra.

Kada inspektori utvrde da neko nije prijavio račun, započinju postupak provere da li je pojedinac dobio kamate od depozita na stranim računima.

FURS je 2018. proveo više od 34.000 kontrola zbog sumnje u utaju poreza i naplatio više od 4,5 milijuna evra dodatnih poreza na temelju informacija iz međunarodne razmene.

U SRBIJI JE STVAR PROSTIJA - ZABRANJENO JE

Što se Srbije tiče, njeni građani nemaju tih "problema" kao Slovenci. Ovde je, naime, praktično zabranjeno da imate račun u inostranstvu, pa to važi i za internet banke.

Srpskim Zakonom o deviznom poslovanju formalno je dozvoljeno da "privredni subjekti" (znači privredna društva, preduzetnici, ogranci stranih pravnih lica, i fizička lica) mogu da imaju deponovana sredstva na računima u inostranim bankama, ali pod strogo propisanim uslovima.

Uslovi za držanje novca u inostranim bankama propisani su članom 27. Zakona o deviznom poslovanju, koji sprovodi Narodna banka Srbije.

Prvo, pre otvaranja računa u inostranstvo neophodno je podneti zahtev NBS, na osnovu kojeg se dobija odobrenje. Jedino poštujući ovu proceduru, moguće je otvoriti račun i ne očekivati kaznu.

Potom, ako rešenje dobijete, dužni ste da u roku od 30 dana po otvaranju računa Narodnoj banci Srbije dostavite podatke o broju računa kod banke u inostranstvu na kome će držati devizna sredstva.

Ni tu nije kraj. Nakon otvaranja računa, da postoji obaveza dostavljanja NBS tromesečnog izveštaja o stanju i promenama sredstava na računu.

A da biste uopšte dobili račun od NBS morate imati potkrepljen razlog za posedovanje računa. Za "obične" građane, recimo, izbor je sveden na to da morate imati račun za plaćanje radi kupovine hartija od vrednosti u inostranstvu (u skladu s članom 13. Zakona o deviznom poslovanju, ali i to samo ako je držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu tamošnji uslov za plaćanje tih hartija); za deponovanje i ulaganje sredstava društava za osiguranje u inostranstvu – na osnovu prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije koja se izdaje na osnovu zakona kojim se uređuje osiguranje; za plaćanje troškova lečenja u inostranstvu, kao i troškova boravka koji su povezani s tim lečenjem – na osnovu odgovarajuće dokumentacije koju je izdala nadležna zdravstvena institucija u Republici Srbiji ili inostranstvu i drugih dostavljenih dokaza.

NBS izdaje rešenje za period od godinu dana, a može se izdati i na duži rok – dok traje obaveza utvrđena ugovorima iz ove odluke.

Propisane su veoma visoke kazne za određene prekršaje i kreću se u rasponu od 100.000 (€850) do 2.000.000 dinara (17.000€).

Ako mislite da možete "pobeći" NBS, a niste haker, trgovac oružjem, terorista ili diler droge za dobrim vezama na "dark vebu", setite se FURS-a i međunarodne razmene podataka.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 1

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

nale

kako nasi studenti u inostranstvu? svi imaju racune u bankama zemalja gde studiraju, nisu valjda i oni u prekrsaju?

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

loader