Srpska centralna banka planira da do 2024. godine skoro duplira broj elektronskih plaćanja građana, da broj bankomata podigne na evropski prosek, ali i da gotovo svaki građanin ima račun u banci.
Da bi se ovi ciljevi ostvarili, razmatraće se subvencije za uvođenje POS terminala kod malih trgovaca širom zemlje, ali i poreske olakšice i nagrade za građane koji plaćaju karticama.
Narodna banka Srbije pripremila je u saradnji sa Svetskom bankom radni dokument, kao deo Nacionalne strategije Srbije za plaćanja male vrednosti između fizičkih lica, kao i između fizičkih i pravnih lica i državnih institucija, do 2024. godine.
Strategija podrazumeva niz aktivnosti u narednim godinama, a izdvojena su prva dva cilja: da se udvostruči trenutni nivo elektronskih plaćanja u Srbiji, i da 90 odsto odraslih građana ima račun do 2024. godine, što će biti približno stanju u EU.
U obimnom dokumentu koji je objavila NBS, objašnjava se da svaki građanin mesečno u proseku obavi 3,5 elektronskih plaćanja, a da je cilj da se dođe do brojke od 6 plaćanja mesečno.
Broj elektronskih plaćanja u Srbiji do sada je ubrzano rastao (po stopi od 20 odsto godišnje) jer je tržište bilo u fazi razvoja, ali ta stopa rasta, ukazuju u NBS, neće biti održiva ako se ne preduzmu nove mere.
U procesu povećanja elektronskih plaćanja NBS će, kažu, posebnu pažnju obratiti na potrošače, trgovce i državne organe.
S jedne strane, treba da se nastave i intenziviraju napori za povećanje finansijske pismenosti, a s druge strane, dodaju, mogu se razmatrati i monetarni i fiskalni podsticaji kako bi se trgovci podstakli da uvedu infrastrukturu za prihvatanje elektronskih plaćanja.
Među tim podsticajnim merama, navode nadležni, mogu biti subvencije za nabavku POS terminala, poreski kredit za obveznike PDV-a ili poreske olakšice za trgovce koji prihvate elektronska plaćanja iznad određene vrednosti.
Takođe, dodaje se, moguće je razmotriti poreske olakšice ili nagrade (poput lutrije) za one koji plaćaju karticama.
Podsticaji za prihvatanje elektronskih plaćanja na POS terminalima podrazumevaju i razmatranje drugih pristupnih kanala ili drugih platnih instrumenata, kao što su instant plaćanja i upotreba IPS QR kodova.
Posebnu pažnju u narednom periodu, kaže se, treba posvetiti određenim kategorijama a koje znatno odstupaju od opšte populacije, kao što su nezaposleni, lica iz grupe od 40 odsto najsiromašnijih građana po visini prihoda, i žitelji seoskih sredina.
