Hvalimo se domaćom poljoprivredom, imamo Vojvodinu kao jednu od "žitnica Evrope", a hleb i pekarske proizvode – uvozimo. Pekari i trgovci kažu da je to - normalno.
Srbija je u poslednjih godinu dana više nego udvostručila uvoz hleba i pekarskih proizvoda, tako da je u 2019. na njeno tržiste dopremljeno oko 6.000 tona "svežeg" hleba, peciva i tosta u vrednosti od 6,8 miliona evra.
Kako piše "Politika" vekne su najviše stizale iz Rumunije, Nemačke, Bugarska, pa i iz Hrvatske, u koju je, prema nedavno objavljenim podacima, od njenog ulaska u EU, znatno povećan uvoz hleba.
"Zvuči neverovatno, jer većini potrošača nije poznato da im trgovci i pekari uveliko prodaju vruć hleb i pecivo koji su na naše tržište stigli u šleperima " prethodno pripremljeni i zamrznuti nekada i hiljadama kilometara daleko", piše "Politika".
List dodaje da se precivo pred očima kupaca samo "dopeče", uglavnom u trgovinskim i pekarskim lancima, i prodaje kao sveže
Poznavaoci tržista objašnjavaju da "parbejking", kako se naziva ova tehnika pripremanja hleba i peciva (delimično pečeni, a onda brzo zamrznuti spremni za transport) sve više zamenjuje tradicionalno pekarstvo.
"Tome je doprinela distribucija u trgovinskom lancima, pre svega 'Lidlu' koji ima svoju centralnu pekaru, kao i firme koje ovdašnje hotele i druge ugostiteljske objekte snabdevaju uglavnom smrznutim pecivom", kazao je danas predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica agenciji Beta.
Na ovaj način smanjuju se troškovi proizvodnje, jer trgovci mogu da isporuče u svakom trenutku hleb i pecivo identičnog kvaliteta i više im nisu potrebni visokokvalifikovani pekari, jer "svaki zaposleni može da gotovo pripremljene proizvode ispeče i postavi na police".
U Hrvatskoj je taj problem više nego desetostruko veći, jer oni uvezu hleba i peciva za 75 miliona evra godišnje.
Gotovo svaka peta vekna hleba koja završi na stolovima građana Hrvatske uvezena je zamrznuta.
"Podaci su alarmantni ako uzmemo u obzir da nam je od ulaska u EU trend uvoza hleba u porastu. U prvih sedam meseci uvoz hleba porastao je gotovo 30 odsto, a slatkih proizvoda 28 odsto“, rekla je Nada Barišić iz Žitozajednice a preneo "Jutarnji list".
