Ministar finansija Siniša Mali reagovao je na plan "Srbija 2020" jednog od lidera Saveza za Srbiju Dragana Đilasa, navodeći da takav plan vodi Srbiju ponovo u ekonomski ambis.
U svom autorskom tekstu za "Večernje novosti" Mali navodi da latinska poslovica kaže: "Ko propusti priliku, biva od prilike i napušten".
"Gospodin Dragan Đilas, koji je ove nedelje predstavio svoj šestomesečni plan "Srbija 2020", imao je mnogo prilika da uradi nešto dobro za građane. Ipak, pokazao je samo jedno - da je njegova politika da kaže građanima ono što žele da čuju, ne vodeći računa o ceni. To je Srbiju gurnulo u ekonomski ambis", napisao je Mali.
Prema njegovim rečima Đilas ne razume da građani više ne veruju u bajke i laka obećanja. "Ne veruju jer su preživeli njegovu vlast, i fiskalnu konsolidaciju u kojoj su izneli teret reformi na svojim leđima. Mi nikada nismo vodili takvu politiku, već smo donosili teške odluke, kako bi građani Srbije sutra živeli bolje".
Ta teška fiskalna konsolidacija je vratila Srbiju na noge i dala nam mogućnost da povećamo plate u javnom sektoru od osam do 15 odsto, i penzije u ovoj godini za 5,4 odsto. Dakle, to su povećanja na realnim osnovama, koja prate rast naše ekonomije, i koja ne narušavaju teško stečenu makroekonomsku stabilnost. Prethodno smo uspeli da ostvarimo visoke stope rasta, da smanjimo javni dug, da duplo smanjimo nezaposlenost...
Sa druge strane, dodao je, Đilas misli da može metodom proizvoljnog odabira da napravi budžet i svoj šestomesečni plan, tako što će u njega staviti sve ono što misli da narod želi da čuje. Te njegove metode nisu nikakva novost.
Đilasov plan, koji je javno predstavio, za samo šest meseci bi vratio Srbiju na put ka bankrotu, a za nekoliko godina bi ona do toga i došla. Ovo nisu proizvoljne tvrdnje, već su zasnovane na analizi pomenutog plana.
Taj model, koji predviđa trajno povećanje rashoda, već je primenjivan u periodu od 2005. do 2008. Visina i struktura javnih rashoda ukazuje na to da su ključne greške u tom periodu bile trajno povećanje rashoda. Učešće javnih rashoda u BDP povećano je u 2008. u odnosu na 2005. za četiri procentna poena. Od toga se svega trećina odnosila na povećanje javnih investicija, dok su se preostale dve trećine odnosile na povećanje tekućih rashoda, kao što su plate i penzije.
Đilasovo predloženo povećanje plata imalo bi za posledicu povećanje učešća zarada u BDP za 1,4 procentna poena, odnosno udeo zarada bi iznosio 10,9 odsto i bio bi znatno veći od proseka u EU. I sam Đilas, čak i sa ovako malo razumevanja u ekonomiju, zna da je to nemoguće, pogotovo u šestomesečnom periodu, ali je izabrao da priča bajke. Plate istih tih medicinskih sestara, o kojima govori, bile su mnogo manje dok su oni vodili Srbiju. Godine 2011. plata medicinske sestre je bila 282 evra, a danas je 403 evra.
Ukupan efekat predloženih Đilasovih mera, pri ostalim nepromenjenim okolnostima, imao bi negativan efekat na fiskalni rezultat. Planirani deficit bi umesto 0,5 odsto BDP iznosio oko četiri odsto BDP, znači bio bi čak osam puta veći. Veći deficit zahtevao bi i veće zaduživanje, pa je pitanje trenutka kada bi Srbija ušla u dužničku krizu, kao što je to bio slučaj dok su oni bili na vlasti, zaključio je Mali u svom tekstu.
