Poljoprivreda koje biljne kulture se najvise isplate

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

ZARADA 3,3 miliona dinara po hektaru: EVO šta da posadite ako imate njivu!

Autor mondo.rs Izvor rts
Autor mondo.rs Izvor rts

Proizvodnja lešnika, rukole, kukuruza i šećerne repe donose najveću zaradu proizvođačima, rezultati su studije "Gde je profit u poljoprivredi?".

Izvor: MONDO/Goran Sivački

Izračunali su troškove i moguću zaradu za 38 najvažnijih biljnih kultura. Koliko su teorija i praksa bliske i postoji li zlatna formula za siguran profit?

Mala i srednja gazdinstva mogu solidno da zarade, ali samo ako o plasmanu robe razmišljaju pre nego što je proizvedu.

Možda će vas zanimati

Stručnjaci za RTS kažu da poljoprivrednici moraju da odustanu od obrazca "tako je radio moj deda", da redovno prate otkupne cene i od njih oduzimaju troškove mehanizacije, radne snage, obrade zemljišta, repromaterijala.

"Najrentabinija je proizvodnja povrća i voća. Plastenička proizvodnja zahteva malo u početku ulaganja od 12.000 do 15.000 evra, međutim pri dobrim agrotehničkim merama može da se isplati za godinu dana", kaže Jelena Drobnjak, jedan od autora "Gde je profit u poljoprivredi?".

Na jednom hektaru pod rukolom može da se zaradi čak tri miliona i 300 hiljada dinara. Ipak, poljoprivrednici treba da imaju u vidu da tržište još nije razvijeno, da se rukola prodaje dobro, ali samo u bogatijim gradskim sredinama.

Slede paštrnak, zelena salata, peršun, endevija od kojih može da se prihoduje oko milion i sto hiljada dinara.

Oni koji ulože novac u plastenike na dvesta kvadratnih metara pod paradajzom, mogu da zarade u proseku 333.000 dinara. Na krastavcu 135.000 dinara, na paprici upola manje.

"Što se tiče voća, na prvom mestu su naravno orah i lešnik iz razloga što je velika tržišna tražnja, nema ga dovoljno, uvozimo ga. Najmanja su ulaganja, a najveća je dobit", kaže Jelena Drobnjak.

Ministar Branislav Nedimović savetuje poljoprivrednicima da zasade višnju i lešnik.

"Na svetskom tržištu svega pet posto ima lešnika u odnosu kolike su potrebe danas. Što se tiče drugih vrsta, ova 2020. biće dobra za suncokret. Ministarstvo će ove godine prvi put izaći sa analizom cena, što će biti u narednim danima", rekao je Nedimović.

Ko ima vremena da čeka nekoliko godina do punog roda, sa jednog hektara pod orahom može da zaradi oko milion i milion i 80 hiljada dinara, od lešnika oko 700 hiljada dinara. Sledi malina sa zaradom od oko pola miliona dinara.

Poznavaoci kažu da će otkupna cena crvenog zlata ove godine biti rekordno visoka.

Da li iz realne računice utemeljene u praksi ili možda iz želje da izbegnu urok, tek, kalkulacija poljoprivrednika nije toliko optimistična.

"Što se tiče masovnog voćarstva najviše se isplati breskva. U poslednje vreme ljudi su počeli da se bave borovnicom, lešnikom, to je sve nešto u povoju. Što bi rekao moj pokojni otac - onaj ko ima toliko para ne znam zašto se bavi voćarstvom, to je muka, nije to lak posao", kaže voćar Živorad Karaklajić iz Brestovika.

Ivan Vuković iz Nezavisne asocijacija poljoprivrednika Srbije ukazuje da je profit u ratarstvu veoma mali.

"Ja obrađujem 120 hektara, a da bi bili konkurentni sa velikim igračima koji obrađuju zemlju mi moramo da uzimamo velike mašine da bi se širili, a mi to kada uzimamo to su obiično jako veliki krediti, dok mi otplatimo kredite i sve to ne možemo da preživimo", kaže Vuković.

Najsigurnija, ali ipak namanja zarada je u ratarstvu. Sa hektara zemljišta, ukoliko se ostvare prosečni prinosi, ubire se kukuruz za 33.000 dinara. Pšenica može da dobaci do 10.000 dinara po hektaru, ozimi i jari ječam donose oko 5.000 dinara.

PROČITAJTE I OVO

Tagovi

Komentari 45

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Nebojsa

Sljive, pun rod 140 stabala, ulaganje godisnje 400e, a posle naplatim jedva 300e. Znaci minus 100e. Kursumlija je u pitanju.

Somy989

Najbolje da posadimo kurceve, samo ne valja kraj puta, oce da beru zene... Braco moja, seljak je jedan mucenik, do skoro sam bio to, al necu vise, trudio se i mucio, matematike nema, razlika je samo u tome ko pre vidi, pre i shvati... Lep pozdrav iz Dragaceva ravnog...

����

Ja imam parcele polubrdski kraj raj za voce ali cim rodi to ti odmah oberu , tako da kakav lesnik , voce .... drugo kad posadis voce minimum treba 5 godina dok ne rodi ozbiljnije a ko to da ceka ko da bude ziv za 5 godina , svet.moze da nestane za godinu dana a kamoli toliko . Stoga mislim nema tu leba , zato i jesmo preko grane tamo se radi a i ako neko seje nesto onda bolje barem po meni nek posadi naravno uz ugovoreni otkup neko lekovito bilje ili zacinsko tu se para moze uzeti odmah .

special-image

PRODAVNICA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader