Američka banka postaje treća banka u Srbiji

Ugovor o kupovini državnog udela u Komercijalnoj banci po ceni od 387 evra po akciji potpisan je juče u Ministarstvu finansija u Beogradu, a finalizacija transakcije očekuje se u četvrtom kvartalu 2020. godine.

NLB posluje, mimo Srbije i matične Slovenije,  u još tri države i na Kosovu (sa sedištima u Skoplju, Sarajevu, Banjaluci, Prištini i Podgorica) a od novembra 2018. godine je postala javna kompanija.

Ovom kupovinom novi vlasnici Komercijalne/NLB banke su Banka Njujork Melon, kao većinski akcionar (62,3%), fondovi Brandes is SAD (Brandes Investment Partner) i Šroders (Schroders) iz Velike Britanije sa po manje od 10%, dok država Slovenija (Slovenski državni holding) ima četvrtinu akcija, sa tendencijom da još više smanji učešće u Nova Ljubljanska banka Grupi.

Prošle godine grupacija je ostvarila profit od 193 miliona evra, njenim akcijama trguje se na Ljubljanskoj, Luksemburškoj i Londonskoj berzi.

Država je ceo svoj portfelj od 83,23% akcija Komercijalne banke prodala za 387 miliona evra a dodatno će država dobiti i novac od 2% godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije, pa se očekuje da će Republika Srbija na kraju od same transakcije, zajedno sa zakasnelim dividendama, ukupno dobiti više od 450 miliona evra.

Kada se, međutim, od toga oduzme 261 miliona evra koje je država tokom 2019. godine isplatila bivšim inostranim akcionarima (prvo fondovima iz Nemačke i Švedske, DEG i SVED, a potom i međunarodnim institiucijama EBRD i IFC), da bi objedinila paket za prodaju, zarada pada na 199 miliona evra.

Lane je Komercijalna banka zaradila 75,3 miliona evra, pa ovaj odnos cifri možda ne izgleda povoljno, ali ovoj  je u principi dobar potez Srbije, jer se država povlači iz posla u kome ne bi ni trebalo da bude - pozajljivanjem para uz naknadu građanima i privredi.

A uz to taj posao i nije rađen kako valja, jer Komrecijalna banak je tek u posledne dve godine usplea da posluje pozitivno.

Kao što smo pisali krajem novembra, očekivanja države da će svoj udeo prodati za 500 miliona evra ili više nisu bila realna, ali je realna cena po kojoj je banka sada prodata. Tih 450 miliona evra je nešto malo više od 80 odsto knjigovodstvene vrednosti banke i u tom odnosu su se i prodavale banke u regionu.

Ministar finansija Siniša Mali istakao je pri potpisivanju ugovora da je veoma zadovoljan uspešnim završetkom procesa, kao i ponuđenom cenom.

"Zadovoljni smo ponuđenom cenom, koja je među najpovoljnijima u odnosu na uporedive, nedavne i relevantne transakcije u regionu. Ova finansijska ponuda prevazilazi i naša očekivanja zasnovana na proceni vrednosti banke, a koju je izradio finansijski savetnik Lazard. Ukupne ostvarene prihode po ovoj transakciji država će uložiti na pametan način, i to pre svega u investicioni plan 'Srbija 2025', kao i u vraćanje skupih kredita iz prošlosti", rekao je Mali.

Proces pronalaženja strateškog partnera za Komercijalnu banku započet je javnim pozivom 31. maja 2019. godine, u toku kojeg je investiciona banka Lazard, koja je savetnik Republike Srbije u ovom procesu, kontaktirala 28 renomiranih finansijskih institucija širom sveta, od čega su polovina bile banke, a druga polovina investicioni fondovi.

Ponude su dali još austrijska Rajfajzen banka i domaća Aik banka a pregovori s prvorangiranim ponuđačem, Novom Ljubljanskom bankom, počeli su 27. decembra 2019. godine. Po okončanju pregovora, Vlada je na sednici 20. februara 2020. godine, usvojila Nacrt ugovora o kupoprodaji 83,23 odsto akcija Komercijalne banke.

Ovaj proces je jedan od reformskih ciljeva u aktuelnom aranžmanu "Instrument za koordinaciju politika" Republike Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).