Trzista za ulaganje novca Srbija i Bugarska na mapi

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

GDE ULOŽITI PARE IZ SVETA: Srbija i Bugarska među zlatnim prilikama

Autor mondo.rs Izvor Financial Times
Autor mondo.rs Izvor Financial Times

Kina i Indija izgubili su na atraktivnosti za globalne investitore pa su priliku za ulaganje iz sveta dobili i drugi. Na mapi mesta za dobro ulaganje nalaze se i zemlje zapadnog Balkana - Srbija i Bugarska, čitejte u MONDU pisanje Fajnenšel tajmsa.

Izvor: ipopba/iStockphoto
heder FT Financial times Izvor: Financial times

Jedna od investitorskih priča koja je dominirala poslednje dve decenije – tržišta u usponu – izgubila je mnogo od svog starog sjaja. Globalizacija je krenula unazad, rast trgovine se nikada nije oporavio posle finansijske krize, a u poslednje vreme, političari iz razvijenih zemalja sve češće podižu carine, kako bi radna mesta zadržali u svojim državama, piše Fajnenšel times (Financial Times).

Kretanje poslova u proizvodnji iz bogatih u siromašnije zemlje, a dobara u suprotnom smeru, značajno se usporilo. Koja to tržišta u usponu još uvek mogu da izazovu uzbuđenje investitora?

Dva najveća, Kina i Indija, ne deluju tako atraktivno kao nekada. Privredni rast u Kini se već neko vreme usporava, a širenje novog soja koronavirusa je zadalo dodatni udarac privrednoj aktivnosti, pored sektora nekretnina koji je već dugo u problemima. Privreda Indije je u stagnaciji. Najavljene reforme čiji je cilj da olakšaju poslovanje deluju sve dalje tokom mandata premijera Narendre Modija (Narendra Modi).

PRILIKA ZA ZNALCE

Procene vrednosti na tržištima u usponu niže su u odnosu na njihove pandane na razvijenim tržištima. Glavni indeks američkih kompanija S&P 500 je tek nešto niži od rekordne vrednosti, sa odnosom cene akcija i prihoda po akciji (P/E odnos) od 22, dok je prosek zabeležen tokom proteklih pet godina iznosio 20. Tržišta u usponu su možda izgubila nešto od svoje privlačnosti, ali to znači da vešti investitori mogu da potraže vrednost u potcenjenim oblastima.

Zapravo, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, reformski napori su utihnuli na svim tržištima u razvoju. Talas finansijske liberalizacije, privatizacije i otvaranja prema multilateralnoj trgovini tokom devedesetih godina pomogao je brzi rast tržišta u usponu u prvoj deceniji 21. veka, tvrdi MMF, dodajući da se te države sada suočavaju sa znatno težim zadacima – deregulacijom tržišta rada i unapređenjem upravljanja u celini. Reforme su tekle najsporije u najsiromašnijim zemljama.

Međutim, još uvek ima mnogo razloga da investitori obrate pažnju na prilike koje se ukazuju na tržištima u usponu. Pre svega, finansijski uslovi su povoljni za ulaganja. Otkako je američka Uprava federalnih rezervi odustala od „normalizacije“ kamatnih stopa, monetarna politika se, kako izgleda, našla u „zoni Zlatokose“ – nije ni previše labava da bi podstakla destabilišuće tokove „vrućeg novca“, a ni previše čvrsta da bi napravila probleme državama koje se oslanjaju na eksterne izvore finansiranja u dolarima. Niska stopa inflacije će pomoći brojnim siromašnijim zemljama.

Investitori spremni da ulože gotov novac znaju da ni razvijena tržišta nisu pošteđena makroekonomskih udara. Industrijska proizvodnja širom SAD i Evrope suočava se sa problemima, delom zbog trgovinskih tenzija, a delom zbog nevolja koje su pogodile konkretno automobilsku industriju, uključujući prekomerne kapacitete i posledice skandala sa emisijama štetnih gasova iz dizel motora. To je dovelo do usporavanja rasta u Evropi, SAD i razvijenim zemljama Azije, a na sve njih je uticalo i usporavanje privrednog rasta u Kini.

Neophodan je diferencirani pristup. Budući da je vrhunac globalizacije iza nas, njena plima više ne može da nosi sve brodove. Umesto toga, investitori na tržištima u usponu treba da potraže ono što je manje očigledno i potcenjeno: države sa posebnom pričom o tome zašto će baš one dobro prolaziti u novom svetskom poretku. Mnoge od njih se možda oporavljaju od perioda nemira i još uvek će imati povišene nivoe rizika.

Ukrajini, na primer, dobro ide, delom zahvaljujući ambicioznim reformama i disciplinovanoj fiskalnoj politici. Evropska tržišta u usponu, uključujući Bugarsku i Srbiju, mogu imati koristi od namera evropskih kompanija da svoje lance snabdevanja premeste bliže kući. Meksiko bi takođe mogao poslužiti američkim kompanijama za iste svrhe kao i fragmenti globalne ekonomije – mada, kad je reč o kratkoročnom periodu, postoje problemi u naftnoj kompaniji u vlasništvu države. Mnogi analitičari skreću pažnju na Egipat, koji je prošle godine okončao program MMF, kao državu koja bi mogla da nadmaši očekivanja. Globalizacija je možda prošla svoj vrhunac, ali dobre prilike još uvek postoje.

FT finacial times futer Izvor: Financial times

PROČITAJTE I OVO

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

special-image

PRODAVNICA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader