Od 1. marta važe novi propisi za unajmljivanje radnika preko agencija, koji bi trebalo da poprave stanje u ovom obliku zapoljašljavanja koji je globalno ozbiljno smanjio nivo prava zaposlenih i sigurnost u celokupnom društvu.
Primena Zakona o agencijskom zapošljavanju u Srbiji počinje od 1. marta, a nadležni ukazuju da osim što su njime propisani uslovi za rad agencija, cilj ovog propisa je i da radnici angažovani na ovaj način imaju jednake uslove I prava iz radnog odnosa kao i zaposleni kod poslodavca korisnika.
Državni sekretar u Ministarstvu rada Bojana Stanić kaže za Tanjug da ova oblast do sada nije bila uređena nijednim propisom te su radnici radili preko omladinskih organizacija i bili angažovani na privremenim i povremenim poslovima i tako nisu imali pravo na mnoge prinadležnosti iz radnog odnosa koja važe za one koji rade na određeno i neodređeno vreme (naknadu usled sprečenosti za rad bolovanje, pravo na godišnji odmor....).
Ovim zakonom, koji je usvojen u decembru prošle godine, utvrđuju se uslovi za rad agencija za privremeno zapošljavanje koje osnovane kao privredna društava ili preduzetnici zapošljavaju radnike u cilju njihovog ustupanja poslodavcu korisniku, objašnjava Stanić.
Takođe, zakonom se utvrđuju jednaka prava iz rada i po osnovu rada ustupljenih zaposlenih i zaposlenih neposredno kod poslodavca korisnika (u pogledu zarade, uslova rada, radnog vremena, pristupa objektima za ishranu i decu), ograničava rad na određeno vreme preko agencija za privremeno zapošljavanje i sprečavaju situacije da jedno lice godinama radi kod istog poslodavca preko različitih agencija.
Ustupljeni zaposleni za vreme privremenog obavljanja poslova kod poslodavca korisnika imaće pravo na jednake uslove rada kao i uporedni zaposleni kod poslodavca korisnika, tvrdi Stanić.
Jednaki uslovi rada odnose se na trajanje i raspored radnog vremena, prekovremeni rad, noćni rad, odmor u toku rada, dnevni, nedeljni odmor i godišnji odmor, odsustvo uz naknadu zarade u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu koji se primenjuje kod poslodavca korisnika.
Takođe jednaki uslovi predviđeni su i što se tiče elemenata za obračun i isplatu zarade, naknade zarade i naknade troškova, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu trudnica i majki dojilja, zaštitu omladine i zabranu diskriminacije ...
Stanić navodi da je ukoliko žele da se bave ovom delatnošću potrebno da privredni subjekti do 1. marta dobiju dozvolu resornog ministarstva .
Takođe, tek nakon dobijanja dozvole resornog ministarstva privredni subjekti mogu registrovati šifru delatnosti 78.20 I 78.30 u Agenciji za privredne registre kao pretežnu delatnost.
"Ako do 1. marta ne dobiju dozvolu obavezni su da podnesu zahtev za ispis odnosno promenu pretežne delatnosti u Agenciji za privredne registre jer će u suprotnom snositi snakcije", rekla je Stanić.
Ukoliko ne postupe u skladu sa zakonom I rade, a da za to nemaju dozvolu kazne se kreću od 800.000 do 1, 5 miliona dinara.
Sindikati su uspeli da malo ublaže prvobitan predlog zakona, koji je predviđao da "radnika na lizing" može da bude i do 30 odsto od ukupnog broja kod jednog poslodavca.
Ali ostalo je da radnici na privremenim i povremeni poslovima, što se u načelu radi o lizingu, ne mogu da ostvare recimo sindikalna prava organizovanja. Takođe, pitanje je kako mogiu da ostvare zakonsku mogućnost na bolovanje i godišnji odmor ako, recimo, kod jednog poslodavca rade iznajmljeni tri meseca, pa dva kod drugog...
Prema podacima Sindikata Sloga, trenutno u Srbiji preko 70.000 radnika radi "u statusu iznajmljene robe". Iz ovog sindikata, ali i drugih, ističu se da "rad na lizing" u potpunosti dehumanizuje radnika, stvara sloj prekarijata u svetu, ne smao u Srbiji (radnika na privremenim poslovima. bez izvesne budućnosti i socijalnih prava) i pretvara Srbiju u zemlju jeftine obespravljene radne snage.
Profesor Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost, ističe da su ugovori o privremenim i povremenim poslovima veliki problem i ostavljaju ogroman prostor za manipulaciju.
"Ugovori o PPP su cinična iznajmljivanja radne snage koja je po pravilu sindikalno slabije zaštićena od radnika na neodređeno zato što je njima otežano članstvo u sindikatima. S druge strane, radnici se drže u strahu od otkaza, pa im se na taj način uskraćuju sva prava koja bi trebalo da budu adekvatna pravima zaposlenih. To je tragičan primer nestabilnog i nesigurnog radnog odnosa, umesto da imamo dostojanstven rad koji je adekvatno i blagovremeno plaćen. Zato je potreban daleko veći nivo solidarnosti samih zaposlenih, ukupne javnosti i jasna osuda svih aktera, uključujući i poslodavačke organizacije", ističe Stojiljković i dodaje da je bar polovina radnika u Srbiji angažovana po ugovoru o PPP i na lizing.
