Globalno, ekonomija je sve jača i bolja ali ljudi koji u njoj u svetu rade sve su zabrinutiji za svoje mesto "sutra" u sistemu krupnog kapitala, pokazala studija rađena u 28 zemalja.
Zabrinutost oko ekonomske nejednakosti i nestajanju određenih vrsta poslova zbog automatizacije i ekološke održivosti, proizvode široku skalu nepoverenja u kapitalizam kakav svet poznaje danas, pokazalo je 20, godišnje istraživanje koje je Edelman, firme za odnose sa javnošću objavila u nedelju.
Istraživanje je globalno, sprovedeno je u 27 zemalja i Hongkongu, a učestvovalo je 34.000 ljudi, i u njemu nisu pošteđeni mračnih prognoza ni vlade, ni biznisi, ali ni mediji i nevladine organizacije, piše "Vol strit džurnal".
Iz istraživanja prosto izvire velika zabrinutost, gotovo anksioznost, ljudi prema izgledima nalaženja poslova u budućnosti, zatim zabrinutosti zbog sve šire provalije između bogatih i građanske srednje klase, kao i korupcije.
Zabrinutost ide dotle da postavlja znak pitanja u sam kapitalistički sistem i demokratiju uopšte.
"Strah uveliko nadmašuje nade. Čak i u jakim ekonomijama koje imaju gotovo punu zaposlenost, poverenje u institucije posrće a ljudi se osećaju zapostavljenima i zaboravljenima", kaže Ričard Edelman, izvršni direktor kompanije.
Globalno, 56% anketiranih kaže da kapitalizam u sadašnjem obliku pravi više štete nego koristi. U SAD, bastionu kapitalizma, taj procenat je tek malo manji 47%, ali je i u drugom uporištu "slobodnog tržišta" i globalizma, Velikoj Britaniji, već na 53%, dok je u "socijalnoj" Francuskoj – čak 69%.
Manje od 20% ljudi ima osećaj da "sistem radi za njih", a velika većina ne smatra da će im biti bolje za pet godina, bez obzira da li žive u SAD, Japanu, Francuskoj ili Hongkongu.
Nešto malo više optimizma imaju ljudi u ekonomijama u razvoju – Indiji, Saudijskoj Arabiji ili Meksiku, ali i ovde taj broj opada poslednjih godina.
Najveći strah je od trenda "tezgaroške ekonomije" (gig economy) i automatizacije, pa se čak 83% ljudi boji da će ostati bez posla.
Više od 60% ljudi smatra da se tehnologija menja suviše brzo i da vlade ne razumeju dovoljno te promene da bi ih uspešno regulisale.
Ipak, i takve vlade imaju veće poverenje ljudi nego što ih zaslužuju kompanije. Zbog toga pojedine od njih čak imenuju posebne službenike "za poverenje javnosti" (chief trust officers).
