Po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima radnik može biti angažovan najviše 120 dana godišnje, ali ih gazde tako drže i po pet godina da im ne bi plaćali godišnji, prekovremene sate ili slobodne dane.
Povreda na radu i smrt Marka Kosovca iz Kraljeva, kome je poslodavac JKP „Čistoća“ iz Kraljeva, kod koga je radio po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, dao otkaz istog dana kada je upao u komu, pokrenula je pitanje prava i zaštite više od 150.000 ljudi koji u Srbiji rade na ovaj način.
Upravo zato što radnici angažovani po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima (PPP) nemaju pravo na plaćeni godišnji odmor, bolovanje, prekovremeni rad i odsustvo s posla, poslodavci to masovno zloupotrebljavaju, piše "Kurir".
Naime, iako po Zakonu o radu jedan radnik po ugovoru o PPP u toku godine kod jednog poslodavca može raditi maksimalno 120 dana, sve su češći slučajevi u praksi da jedan radnik kod istog poslodavca radi i po pet godina, ali se fiktivno vodi na različitim radnim mestima.
Dok ugovor o PPP traje, prava radnika identična su onim koja imaju radnici angažovani na neodređeno vreme. Radnik ima pravo na zaradu, doprinose, na zdravstveno osiguranje i na bolovanje ako se povreda desila na putu do posla, na poslu, ali i na povratku s posla.
Zaposleni po ugovoru o PPP, međutim, nema pravo na bolovanje ako se povreda ili bolest desila van posla.Ti radnici nemaju pravo na odmor zato što su angažovani na maksimalno 120 dana godišnje, a ni zaposleni na neodređeno nemaju pravo na odmor prvih šest meseci, kaže Željko Simić, advokat za radno pravo.
On dodaje da se ugovori o PPP masovno zloupotrebljavaju jer se stalno produžavaju.
"Umesto da se ugovor o PPP preinači u ugovor na određeno ili na neodređeno vreme, radnici se prisiljavaju na to da se s njima raskine ugovor na jedan dan, pa se zaključi novi na drugom radnom mestu.
Na primer, umesto operater buldožera, vodi se kao operater na kranu, nije baba nego žaba, a radnik radi na istom radnom mestu i po pet godina. Dešava se i da radnik radi 120 dana po ugovoru o PPP, pa da onda šest meseci radi na crno bez ikakvog ugovora, pa ga onda ponovo prijave po ugovoru o PPP. Baš zbog toga po logici stvari nemaju pravo na godišnji odmor", objašnjava Simić i ističe da još veći problem predstavlja probni rad jer poslodavci masovno drže ljude da rade mesec dana, a onda im kažu da im ne odgovaraju i isprate ih bez dinara.
Profesor Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost, ističe da su ugovori o privremenim i povremenim poslovima veliki problem i ostavljaju ogroman prostor za manipulaciju.
"Ugovori o PPP su cinična iznajmljivanja radne snage koja je po pravilu sindikalno slabije zaštićena od radnika na neodređeno zato što je njima otežano članstvo u sindikatima. S druge strane, radnici se drže u strahu od otkaza, pa im se na taj način uskraćuju sva prava koja bi trebalo da budu adekvatna pravima zaposlenih. To je tragičan primer nestabilnog i nesigurnog radnog odnosa, umesto da imamo dostojanstven rad koji je adekvatno i blagovremeno plaćen. Zato je potreban daleko veći nivo solidarnosti samih zaposlenih, ukupne javnosti i jasna osuda svih aktera, uključujući i poslodavačke organizacije", ističe Stojiljković i dodaje da je bar polovina radnika u Srbiji angažovana po ugovoru o PPP i na lizing.
