Radnici po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima nemaju odmor i bolovanje

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

"Ropstvo po ugovoru": 150.000 ljudi u Srbiji nema odmor ni bolovanje

Autor mondo.rs Izvor Kurir
Autor mondo.rs Izvor Kurir

Po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima radnik može biti angažovan najviše 120 dana godišnje, ali ih gazde tako drže i po pet godina da im ne bi plaćali godišnji, prekovremene sate ili slobodne dane.

Izvor: MONDO/Goran Sivački

Povreda na radu i smrt Marka Kosovca iz Kraljeva, kome je poslodavac JKP „Čistoća“ iz Kraljeva, kod koga je radio po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, dao otkaz istog dana kada je upao u komu, pokrenula je pitanje prava i zaštite više od 150.000 ljudi koji u Srbiji rade na ovaj način.

Upravo zato što radnici angažovani po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima (PPP) nemaju pravo na plaćeni godišnji odmor, bolovanje, prekovremeni rad i odsustvo s posla, poslodavci to masovno zloupotrebljavaju, piše "Kurir".

I OVO ĆE VAS ZANIMATI

Naime, iako po Zakonu o radu jedan radnik po ugovoru o PPP u toku godine kod jednog poslodavca može raditi maksimalno 120 dana, sve su češći slučajevi u praksi da jedan radnik kod istog poslodavca radi i po pet godina, ali se fiktivno vodi na različitim radnim mestima.

Dok ugovor o PPP traje, prava radnika identična su onim koja imaju radnici angažovani na neodređeno vreme. Radnik ima pravo na zaradu, doprinose, na zdravstveno osiguranje i na bolovanje ako se povreda desila na putu do posla, na poslu, ali i na povratku s posla.

Zaposleni po ugovoru o PPP, međutim, nema pravo na bolovanje ako se povreda ili bolest desila van posla.Ti radnici nemaju pravo na odmor zato što su angažovani na maksimalno 120 dana godišnje, a ni zaposleni na neodređeno nemaju pravo na odmor prvih šest meseci, kaže Željko Simić, advokat za radno pravo.

On dodaje da se ugovori o PPP masovno zloupotrebljavaju jer se stalno produžavaju.

"Umesto da se ugovor o PPP preinači u ugovor na određeno ili na neodređeno vreme, radnici se prisiljavaju na to da se s njima raskine ugovor na jedan dan, pa se zaključi novi na drugom radnom mestu.

Na primer, umesto operater buldožera, vodi se kao operater na kranu, nije baba nego žaba, a radnik radi na istom radnom mestu i po pet godina. Dešava se i da radnik radi 120 dana po ugovoru o PPP, pa da onda šest meseci radi na crno bez ikakvog ugovora, pa ga onda ponovo prijave po ugovoru o PPP. Baš zbog toga po logici stvari nemaju pravo na godišnji odmor", objašnjava Simić i ističe da još veći problem predstavlja probni rad jer poslodavci masovno drže ljude da rade mesec dana, a onda im kažu da im ne odgovaraju i isprate ih bez dinara.

Profesor Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost, ističe da su ugovori o privremenim i povremenim poslovima veliki problem i ostavljaju ogroman prostor za manipulaciju.

"Ugovori o PPP su cinična iznajmljivanja radne snage koja je po pravilu sindikalno slabije zaštićena od radnika na neodređeno zato što je njima otežano članstvo u sindikatima. S druge strane, radnici se drže u strahu od otkaza, pa im se na taj način uskraćuju sva prava koja bi trebalo da budu adekvatna pravima zaposlenih. To je tragičan primer nestabilnog i nesigurnog radnog odnosa, umesto da imamo dostojanstven rad koji je adekvatno i blagovremeno plaćen. Zato je potreban daleko veći nivo solidarnosti samih zaposlenih, ukupne javnosti i jasna osuda svih aktera, uključujući i poslodavačke organizacije", ističe Stojiljković i dodaje da je bar polovina radnika u Srbiji angažovana po ugovoru o PPP i na lizing.

Povezane vesti

Komentari 13

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Had

Licno sam radio 7 godina na crno kod privatnika, a zadnje 2 godine odmor i slobodno sam imao samo po 1ili 2 dana mesecno skupa, bez radnoga vremena cesto i radeci duple smene za istu platu, i bez ikakvoga prava dok mi nije pukao film i oterao ih sve u 3 lepe, nazalost to je slika danasnje Napredne nam Srbije, u kojoj vise radnici nepostoje vec su svi pretvoreni u robove!!! Ali se o tome neprica vec samo o tome kako nam doveli investicije i strane firme, Tacno je ali nam doveli robovlasnike a ne poslodavce! I tako misle da neko ostane ovde i radi od mladih!

GoranSD

Vlast štiti poslodavce i baš ih briga za radnike i njihova prava i plate i to je činjenica! Ova , prošla i svaka sledeca!

Tranzicija

@GoranSD Pusti vlast, svaka je ista kao sto kazes. Na narodu je ogromna odgovornost u Demokratskom drustvu, i demokratija funkcionise samo ukoliko je obicni gradjani stalno ostvaruju. Npr, kada su pocele da dolaze ove strane kompanije po Srbiji prosecne plate u njima su trebale da budu oko 450E, onda su se lokalni-domaci biznismeni(koji placaju svoje radnike po 20 000din) pobunili zato sto su znali da ce radna snaga da predje u te fabrike i niko nece ostati da radi za njih ukoliko ne povecaju i oni plate. Nas narod, takav kakav je, nije se pobunio, u tajnosti se zalio umesto javno, i nije ostvario svoja prava a mogao je. Uhvatio nas je period izmedju socijalizma i kapitalizma. Narod je po socijalizmu navikao da se drzava brine, i sada treba da se navikne i nauci na kapitalizam i demokratiju i da bude glasan, da zna koja su mu prava i da ih stalno ostvaruje. Onog trenutka kada prestanes da se boris, pocinju nepravdene stvari da ti se desavaju, a to je ustvari pravedno u demokratskom drustvu.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader