Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić izjavio je u četvrtak da će sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) najverovatnije biti sačinjen dvogodišnji program u koji će ući finansiranje i za ovu i za iduću godinu, a da je za to potrebno mnogo više od dve miljarde dolara.
Prema njegovim rečima, za ovu godinu potrebno je oko dve milijarde dolara, a za dvogodišnji program potrebno je mnogo više sredstava.
Aranžman sa MMF-om znači da će cene biti pod kontrolom i veću stabilnost kursa dinara, rekao je Jelašić za RTVB92.
On je istakao da dogovor o aranžmanu zavisi od toga šta će biti sa dodatnim kreditima od međunarodnih finansijskih institucija, da li će biti privatizacija, koliko će biti stranih direktnih investicija, da li će banke dodatno da se zadužuju u inostranstvu...
Jelašić očekuje da će predstavnici MMF-a ukazati na ovogodišnje planirane prihode kojih će biti oko 100 milijardi dinara manje, kao i na planirane rashode, iz kojih se plaćaju penzije i zarade, koji će najverovatnije biti na planiranom nivou i da Srbiji nedostaje oko 100 milijardi dinara da bi finansirala te rashode.
Guverner očekuje da bude reči i o tome šta će biti preduzeto na prihodnoj, a šta na rashodnoj strani i da li će biti učinjeno više za tekuću potrošnju ili za kapitalne investicije.
Prema njegovim rečima, Srbija bi prema postojećem budžetu ostvarila deficit, koji neće iznositi planiranih 1,8 odsto, nego će biti trostruko veći i iznositi šest odsto, a kapitalne investicije se neće povećavati, već će rasti potrošnja.
Jelašić je rekao da će posle sastanka sa MMF-om najverovatnije biti održan sastanak sa 10 najvećih banaka u Srbiji i sa njihovim većinskim vlasnicima, kako bi svi krediti koji dospevaju tokom godine bili refinansirani, što znači da neće biti razduživanja banaka i preduzeća prema inostranstvu.
"Srbiji je potrebno negde oko sedam i po - osam milijardi evra za ovu godinu, a od toga refinansiranje predstavlja negde više od polovine", kaže guverner centralne banke.
On je dodao da će biti rešen problem četiri milijarde, ali da još ostaje problem tekućeg platnog deficita od 13 odsto, koji se mora finansirati ili od MMF-a, međunarodnih finansijskih institucija ili od dodatnog zaduživanja ili od privatizacije.
Vlada Srbije trebalo bi u petak da održi koordinacioni sastanak o strategiji razvoja i ekonomskim planovima u ovoj godini, pred sastanak sa predstavnicima MMF, koji u Beograd dolaze 16. marta.
Jelašić je najavio da će na tom sastanku povodom platforme za pregovore sa MMF-om, izneti šta se dešava sa privrednim rastom i kada će to imati efekat na naš budžet, odnosno na izvore finansiranja.
Guverner je naveo da predstavnici MMF-a dolaze sa konkretnim ciframa i da, kako je ocenio, postoji mogućnost dogovora sa tom finansijskom organizacijom, kao i sa drugim međunarodnim finansijskim institucijama.
Jelašić je rekao da će tekući platni deficit biti mnogo manji nego što je originalno planirano i da neće iznosti 16 odsto, nego 13 procenata, što je oko 3,5 milijardi evra.
Guverner je istakao da je program sa MMF-om usvojen na osnovu pretpostavki da će rast društvenog proizvoda biti 3,5 odsto, ali da se situacija menja i da "najverovatnije od budžeta neće biti ništa do 1. maja".
(Tanjug)
Prema njegovim rečima, za ovu godinu potrebno je oko dve milijarde dolara, a za dvogodišnji program potrebno je mnogo više sredstava.
Aranžman sa MMF-om znači da će cene biti pod kontrolom i veću stabilnost kursa dinara, rekao je Jelašić za RTVB92.
On je istakao da dogovor o aranžmanu zavisi od toga šta će biti sa dodatnim kreditima od međunarodnih finansijskih institucija, da li će biti privatizacija, koliko će biti stranih direktnih investicija, da li će banke dodatno da se zadužuju u inostranstvu...
Jelašić očekuje da će predstavnici MMF-a ukazati na ovogodišnje planirane prihode kojih će biti oko 100 milijardi dinara manje, kao i na planirane rashode, iz kojih se plaćaju penzije i zarade, koji će najverovatnije biti na planiranom nivou i da Srbiji nedostaje oko 100 milijardi dinara da bi finansirala te rashode.
Guverner očekuje da bude reči i o tome šta će biti preduzeto na prihodnoj, a šta na rashodnoj strani i da li će biti učinjeno više za tekuću potrošnju ili za kapitalne investicije.
Prema njegovim rečima, Srbija bi prema postojećem budžetu ostvarila deficit, koji neće iznositi planiranih 1,8 odsto, nego će biti trostruko veći i iznositi šest odsto, a kapitalne investicije se neće povećavati, već će rasti potrošnja.
Jelašić je rekao da će posle sastanka sa MMF-om najverovatnije biti održan sastanak sa 10 najvećih banaka u Srbiji i sa njihovim većinskim vlasnicima, kako bi svi krediti koji dospevaju tokom godine bili refinansirani, što znači da neće biti razduživanja banaka i preduzeća prema inostranstvu.
"Srbiji je potrebno negde oko sedam i po - osam milijardi evra za ovu godinu, a od toga refinansiranje predstavlja negde više od polovine", kaže guverner centralne banke.
On je dodao da će biti rešen problem četiri milijarde, ali da još ostaje problem tekućeg platnog deficita od 13 odsto, koji se mora finansirati ili od MMF-a, međunarodnih finansijskih institucija ili od dodatnog zaduživanja ili od privatizacije.
Vlada Srbije trebalo bi u petak da održi koordinacioni sastanak o strategiji razvoja i ekonomskim planovima u ovoj godini, pred sastanak sa predstavnicima MMF, koji u Beograd dolaze 16. marta.
Jelašić je najavio da će na tom sastanku povodom platforme za pregovore sa MMF-om, izneti šta se dešava sa privrednim rastom i kada će to imati efekat na naš budžet, odnosno na izvore finansiranja.
Guverner je naveo da predstavnici MMF-a dolaze sa konkretnim ciframa i da, kako je ocenio, postoji mogućnost dogovora sa tom finansijskom organizacijom, kao i sa drugim međunarodnim finansijskim institucijama.
Jelašić je rekao da će tekući platni deficit biti mnogo manji nego što je originalno planirano i da neće iznosti 16 odsto, nego 13 procenata, što je oko 3,5 milijardi evra.
Guverner je istakao da je program sa MMF-om usvojen na osnovu pretpostavki da će rast društvenog proizvoda biti 3,5 odsto, ali da se situacija menja i da "najverovatnije od budžeta neće biti ništa do 1. maja".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.