Veće za ratne zločine okružnog suda u Beogradu osudilo je u četvrtak 13 osoba, na ukupno 193 godine zatvora, za ubistvo 200 hrvatskih zarobljenika na Poljoprivrednom dobru "Ovčara" kod Vukovara, novembra 1991. godine, a pet je oslobođeno optužbi.
Veće je osudilo na 20 godina zatvora sedmoro optuženih, a preostalih šestoro su osuđeni na zatvorske kazne na pet do 15 godina.
U ponovljenom postupku prvooptuženi i nekadašnji komandant Teritorijalne odbrane Vukovara Miroljub Vujović osuđen je na 20 godina zatvora. Na iste zatvorske kazne osuđeni su drugooptuženi Stanko Vujanović, kao i Predrag Milojević 20, Đorđe Šošić, Miroslav Đanković, Ivan Atanasijević i Saša Radak.
Milan Lančužanin i Predrag Dragović, koji su u prvom postupku osuđeni na 20 godina zatvora, u ponovljenom su osuđeni na šest, odnosno pet godina zatvora. Milan Vojinović osuđen je na 15 godina zatvora, Jovica Perić na 13, a Goran Mugoša na pet godina.
Jedina žena među opuženima Nada Kalaba, kao i u prvom postupku, osuđena je na 9 godina zatvora. Optužbe su oslobođeni Vujo Zlatar, Predrag Madžarac, Marko Ljuboja i Slobodan Katić, kao i Milorad Pejić, jedini kome je ovo bilo prvo suđenje.
Obrazlažući presudu, predsedavajući sudskog veća Vesko Krstajić je rekao da je tokom suđenja utvrđeno da su osuđeni, u vremenu od popodnevnih sati 20. novembra do ranih jutarnjih sati 21. novembra, na Poljoprivrednom dobru "Ovčara" izvršili ratni zločin nad hrvatskim ratnim zarobljenicima.
Osuđeni su zarobljenike, koji su prethodno položili oružje i predali se Teritorijalnoj odbrani Vukovara, ubijali, telesno ih povređivali i nečovečno postupali sa njima, kazao je Krstajić i naveo da je tom prilikom ubijeno je 200 zarobljenika, od kojih je 193 identifikovano.
Prema njegovim rečima, tokom suđenja je utvrđeno da je "kod hangara formiran špalir gde su tučeni zarobljenici, kao i da je osuđena Nada Kalaba ubila jednog zarobljenika". U tom hangaru osuđeni Vujović i Vujanović naredili su da se zarobljenici ubiju i odredili ko će izvršiti egzekuciju, naveo je sudija Krstajić.
On je dodao da je utvrđeno da su zarobljenici potom odvezeni traktorskom prikolicom na obližnje mesto Grabovo, gde su ubijeni, a potom su njihovi leševi zakopani u jamu.
Ponovljeno suđenje je počelo 12. marta 2007. godine nakon što je Vrhovni sud krajem decembra 2006. godine ukinuo prvostepenu presudu Veća za ratne zločine i suđenje vratio na početak. Prva optužnica za zločin na Ovčari podignuta je krajem 2003. godine, a prvo suđenje je počelo 9. marta 2004. godine.
Veće je osudilo na 20 godina zatvora sedmoro optuženih, a preostalih šestoro su osuđeni na zatvorske kazne na pet do 15 godina.
U ponovljenom postupku prvooptuženi i nekadašnji komandant Teritorijalne odbrane Vukovara Miroljub Vujović osuđen je na 20 godina zatvora. Na iste zatvorske kazne osuđeni su drugooptuženi Stanko Vujanović, kao i Predrag Milojević 20, Đorđe Šošić, Miroslav Đanković, Ivan Atanasijević i Saša Radak.
Milan Lančužanin i Predrag Dragović, koji su u prvom postupku osuđeni na 20 godina zatvora, u ponovljenom su osuđeni na šest, odnosno pet godina zatvora. Milan Vojinović osuđen je na 15 godina zatvora, Jovica Perić na 13, a Goran Mugoša na pet godina.
Jedina žena među opuženima Nada Kalaba, kao i u prvom postupku, osuđena je na 9 godina zatvora. Optužbe su oslobođeni Vujo Zlatar, Predrag Madžarac, Marko Ljuboja i Slobodan Katić, kao i Milorad Pejić, jedini kome je ovo bilo prvo suđenje.
Obrazlažući presudu, predsedavajući sudskog veća Vesko Krstajić je rekao da je tokom suđenja utvrđeno da su osuđeni, u vremenu od popodnevnih sati 20. novembra do ranih jutarnjih sati 21. novembra, na Poljoprivrednom dobru "Ovčara" izvršili ratni zločin nad hrvatskim ratnim zarobljenicima.
Osuđeni su zarobljenike, koji su prethodno položili oružje i predali se Teritorijalnoj odbrani Vukovara, ubijali, telesno ih povređivali i nečovečno postupali sa njima, kazao je Krstajić i naveo da je tom prilikom ubijeno je 200 zarobljenika, od kojih je 193 identifikovano.
Prema njegovim rečima, tokom suđenja je utvrđeno da je "kod hangara formiran špalir gde su tučeni zarobljenici, kao i da je osuđena Nada Kalaba ubila jednog zarobljenika". U tom hangaru osuđeni Vujović i Vujanović naredili su da se zarobljenici ubiju i odredili ko će izvršiti egzekuciju, naveo je sudija Krstajić.
On je dodao da je utvrđeno da su zarobljenici potom odvezeni traktorskom prikolicom na obližnje mesto Grabovo, gde su ubijeni, a potom su njihovi leševi zakopani u jamu.
Ponovljeno suđenje je počelo 12. marta 2007. godine nakon što je Vrhovni sud krajem decembra 2006. godine ukinuo prvostepenu presudu Veća za ratne zločine i suđenje vratio na početak. Prva optužnica za zločin na Ovčari podignuta je krajem 2003. godine, a prvo suđenje je počelo 9. marta 2004. godine.
Porodice: Pravda nije zadovoljena
Porodice ubijenih na poljoprivrednom dobru Ovčara izrazile su nezadovoljstvo zbog presude za taj zločin kojom je oslobođeno petoro od 18 optuženih.
Marica Skulić čiji je 26. godišnji sin ubijen na Ovčari 1991. godine, rekla je da nije zadovoljna presudom kojom se pet ljudi oslobodi, a ubijeno je 200 ljudi.
"Meni presuda neće vratiti sina. Jedini mi je cilj da svet vidi da se zločin kažnajava da se ovakvi zločini više ne bi događali", rekla je ona novinarima nakon izricanja presude.
Porodice koje su danas došle u Beograd da prisustvuju izricanju presude, smatraju da je nepravda velika i da pravda nije zadovoljena.
Ivan Pšenica je naveo da se postavlja pitanje da li je to kraj, i da li će u nekom novom postupku opet biti smanjena kazna.
Tužilaštvo za ratne zločine delimično je zadovojno presudom za ratni zločin na Ovčari, kojom je optuženima izrečeno sedam maksimalnih zatvroskih kazni, izjavio je Tanjugu portparol tužilaštva Bruno Vekarić.
On je najavio da će Tužilaštvo uložiti žalbu na oslobađajuću presudu Vuju Zlataru, Predragu Madžarcu, Slobodanu Kostiću, Marku Ljuboji i Miloradu Pejiću, navodeći da je "problematična i kazna" Milanu Lančužaninu.
Vekarić je ocenio da je sedam maksimalnih kazni delimična satisfakcija za žrtve koji na pravdu čekaju pet godina, koliko traje sudski postupak za taj zločin, i ukazao da još predstoji žalbeni postupak pred Vrhovnim sudom.
On je ocenio je da je izricanje ovih kazni hrabra odluka sudskog veća koje je u ponovljenom postupku održalo 66 pretresa, na kojima je saslušano 60 svedoka, a izvedeni su i drugi dokazi.
Marica Skulić čiji je 26. godišnji sin ubijen na Ovčari 1991. godine, rekla je da nije zadovoljna presudom kojom se pet ljudi oslobodi, a ubijeno je 200 ljudi.
"Meni presuda neće vratiti sina. Jedini mi je cilj da svet vidi da se zločin kažnajava da se ovakvi zločini više ne bi događali", rekla je ona novinarima nakon izricanja presude.
Porodice koje su danas došle u Beograd da prisustvuju izricanju presude, smatraju da je nepravda velika i da pravda nije zadovoljena.
Ivan Pšenica je naveo da se postavlja pitanje da li je to kraj, i da li će u nekom novom postupku opet biti smanjena kazna.
Tužilaštvo za ratne zločine delimično je zadovojno presudom za ratni zločin na Ovčari, kojom je optuženima izrečeno sedam maksimalnih zatvroskih kazni, izjavio je Tanjugu portparol tužilaštva Bruno Vekarić.
On je najavio da će Tužilaštvo uložiti žalbu na oslobađajuću presudu Vuju Zlataru, Predragu Madžarcu, Slobodanu Kostiću, Marku Ljuboji i Miloradu Pejiću, navodeći da je "problematična i kazna" Milanu Lančužaninu.
Vekarić je ocenio da je sedam maksimalnih kazni delimična satisfakcija za žrtve koji na pravdu čekaju pet godina, koliko traje sudski postupak za taj zločin, i ukazao da još predstoji žalbeni postupak pred Vrhovnim sudom.
On je ocenio je da je izricanje ovih kazni hrabra odluka sudskog veća koje je u ponovljenom postupku održalo 66 pretresa, na kojima je saslušano 60 svedoka, a izvedeni su i drugi dokazi.
Sanader i Mesić: Pohvale, ali i osude
Hrvatski premijer Ivo Sanader ocenio je da današnje presude u Beogradu za zločine na Ovčari pokazuju da u Srbiji postoji sudstvo koje je spremno i sposobno da vodi takve procese.
"Uvek se može govoriti da li je kazna mogla biti drugačija ili veća, ali je dobro da je suđenje za Ovčaru u Beogradu pokazalo da i u Srbiji postoji sudstvo koje je spremno i sposobno da vodi takve sporove", rekao je Sanader komentarišući presude koje je Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu izreklo 13-torici Srba za zločin na Ovčari, osudivši ih na ukupno 193 godine zatvora.
Sanader je u Rijeci, gde boravi u poseti tamošnjem brodogradilištu, izjavio da je takav zločin i zločin protiv čovečanstva i da bi, kad ne bi bilo pravde nakon zločina, žrtve i drugi put postale žrtvama.
On je naglasio da se, ako države sarađuju, takvi procesi ne moraju uvek voditi u državi u kojoj su zločini počinjeni.
Predsednik Stjepan Mesić je bio znatno skeptičniji, rekavši da ne može da komentariše prvosepenu presudu, ali da je "sve što smanjuje odgovornost onih koji su krivi za najveći zločin u Hrvatskoj, svakako je za najveću osudu".
"Zločin je takvih razmera da mora biti opomena svima drugima i verujem da će drugostepeni sud odgovoriti na pravi način", rekao je Mesić.
(agencije/MONDO)
"Uvek se može govoriti da li je kazna mogla biti drugačija ili veća, ali je dobro da je suđenje za Ovčaru u Beogradu pokazalo da i u Srbiji postoji sudstvo koje je spremno i sposobno da vodi takve sporove", rekao je Sanader komentarišući presude koje je Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu izreklo 13-torici Srba za zločin na Ovčari, osudivši ih na ukupno 193 godine zatvora.
Sanader je u Rijeci, gde boravi u poseti tamošnjem brodogradilištu, izjavio da je takav zločin i zločin protiv čovečanstva i da bi, kad ne bi bilo pravde nakon zločina, žrtve i drugi put postale žrtvama.
On je naglasio da se, ako države sarađuju, takvi procesi ne moraju uvek voditi u državi u kojoj su zločini počinjeni.
Predsednik Stjepan Mesić je bio znatno skeptičniji, rekavši da ne može da komentariše prvosepenu presudu, ali da je "sve što smanjuje odgovornost onih koji su krivi za najveći zločin u Hrvatskoj, svakako je za najveću osudu".
"Zločin je takvih razmera da mora biti opomena svima drugima i verujem da će drugostepeni sud odgovoriti na pravi način", rekao je Mesić.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
