Cene nafte na svetskom tržištu su izgubile više od četvrtine vrednosti i na putu su da zabeleže najniži dnevni nivo od Zalivskog rata 1991. godine jer je Saudijska Arabija pokrenula cenovni rat protiv Rusije.
Saudijci su drastično smanjili svoje prodajne cene i najavili da će povećati proizvodnju, što će dodatno oboriti cenu.
Rijad je srezao zvanične prodajne cene za sve tipove svoje nafte za aprilsku isporuku u rasponu od šest do osam dolara po barelu, nakon što je Rusija odbila da podrži dodatno smanjenje pumpanja koje je predložila Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) radi stabilizacije tržišta "crnog zlata", izveštava Rojters.
Otvorenim ulaskom u cenovni rast sa Rusijom, Saudijska Arabija ne najavila i da će povećati pumpanje nafte na iznad 10 miliona barela dnevno u aprilu, sa sadašnjih 9,7 miliona barela, nakon što krajem marta istekne aktuelni sporazum o smanjenju proizvodnje za 1,7 miliona barela dnevno, dodaje britanska agencija pozivajući se na izjave dva neimenovana izvora.
Cena fjučersa (rezervacije kupovine) severnomorske nafte "brent" bila je jutros u 7:32 časova po GMT niža za 11,38 dolara ili 25 odsto, i iznosila je 33,89 dolara po barelu, nakon što je prethodno potonula na 31,02 dolara, na najniži nivo od 12. februara 2016.
Fjučersi "brenta" su na putu da zabeleže najveći dnevni pad od 17. januara 1991., kada su se cene sunovratile na početku prvog Zalivskog rata.
Američka "laka" nafta WTI jutros se trgovala u padu za 11,12 dolara ili 27 procenata, na nivou od 30,16 dolara za barel, nakon što je pre toga dotakla dno od 27,34 dolara, što je takođe najniži nivo od 12. februara 2016.
Američka naftna referenca je takođe bila na putanji da registruje rekordan gubitak vrednosti, koji bi potencijalno nadmašio 33-procentni pad iz januara 1991.
Cene nafte koje u proteklih par godina krenule nizbrdo zbog prevelike proizvodnje u odnosu na tražnju koja je pala zbog širenja koronavirusa i time mogućeg usporavanja globalnog rasta.
Postojeći sporazum OPEK-a i nezavisnih proizvođača ističe krajem marta, zbog čega je naftni kartel, koji predvodi Saudijska Arabija, predložio dodatno smanjenje proizvodnje za 1,5 miliona barela dnevno do kraja ove godine, pri čemu bi zemlje izvan OPEK-a smanjile proizvodnju za dodatnih 500 hiljada barela dnevno.
To bi značilo da bi OPEK i saveznici izvan naftnog kartela od aprila ukupno srezali proizvodnju za 3,6 miliona barela dnevno, što čini oko 3,6 odsto globalne ponude.
Rusija međutim nije pristala na dodatno smanjenje već se zalagala za produženje postojećeg sporazuma do kraja godine.
Ovo je i razumljivo jer Moskva ima svoj interes oko cene nafte, pre svega u globalnoj borbi sa SAD. Iako joj budžet uveliko zavisi od prodaje nafte i gasa, a time i (visoke) cene, Rusija ia interes i kada cena nafte padne jer su onda Amerikanci, koji je uglavnom dobijaju iz naftnih škriljaca, pritisnuti visokom cenom proizvodnje kod kuće.
Dezintegracijom neformalne grupacije popularno nazvane OPEK+ (plus), koju čine članice OPEK-a i nezavisni proizvođači uključujući Rusiju, završava se više od tri godine njihove saradnje čiji je cilj bila podrška cenama "crnog zlata".
"Ambijent nižih cena nafte trebalo bi da bude vremenski ograničen na nekoliko meseci, osim ukoliko celokupan utičaj virusa na globalno tržiše i poverenje potrošača ne pokrenu naredu recesiju", izjavio je Kit Barnet, stariji potpredsednik za strateške analize u kompaniji ARM Enerdži u Hjustonu.
"Prognoza za tržište nafte je još strašnija nego u novembru 2014. godine, kada je poslednji put izbio takav rat cena, jer će doći do znatnog kolapsa tražnje za naftom zbog koronavirusa", ocenjuje investiciona kompanija Goldman Saks, prenosi Rojters.
