U Srbiji 67.000 radnika NE RADI zbog pandemije

"PKS je prihvatila ove inicijative, definisala ih i predložila ih direktno Vladi Srbije. Insistiramo da te mere budu što pre donete. Moramo da znamo koje su to mere da bi mogli predvidljivo da razmišljamo", kazao je Vesović.

On je naveo i da je u proteklom periodu bilo najvažnije da se trgovine obezbede hranom, da farmacetska industija i logistika funkcionišu, a da se sada ulazi u fazu kada će poslovanje ozbiljno početi da trpi posledice vanrednog stanja u zemlji usled epidemije.

Vesović je istakao i da država u ovom trenutku ne sme da usporava svoja plaćanja prema privrednicima, kao i da nema informaciju da ona to trenutno čini.

"Hrana koja se nalazi u Srbiji je 80 odsto iz domaćih izvora, u ovom trenutku imamo stabilnu situaciju sa energentima. Naš problem je što imamo veliki broj samozaposlenih ljudi u IT sektoru, ali za sada nemamo konkretne mere u vezi moratorijuma ovom sektoru", rekao je Vesović.

Predsednik SAM-a Dragoljub Damjanović kazao je da su tokom krize na najvećem udaru mala i srednja preduzeća i da Vlada ne sme da zakasni sa merama kojima će im pomoći.

"Prema našim informacijama završavaju se pregovori sa komercijalnim bankama i sprema se državni fond od nekoliko milijardi za garancije koje će banke koristiti da refinansiraju potraživanja različitih preduzeća", naveo je Damjanović.

Prema njegovim rečima važno je da teret krize pođednako podnesu svi članovi jednog kolektiva, kao i da se mora očuvati vitalnost biznisa i obezbediti dovoljno novca.

"Firme treba da probaju da što više zaštite svoje zaposlene, jer se očekuje ogroman uliv kapitala i podsticaj posle toga, nikada ovoliki novac nije bio spreman za 'dan posle'. Taj novac će doći i do Srbije, ovde postoji mnogo stranih firmi koje su izložene tom kapitalu", objasnio je Damjanović.

Izvršna potpredsednica "Hisense Gorenje Europe" Stanka Pejanović kazala je da ta slovenačka kompanija prati sve aktivnosti koje vlade evropskih zemalja preduzimaju u vezi sa krizom.

"Slovenačka vlada je donela odluku da će svi zaposleni koji su 'na čekanju' imati određene vrste pomo'i kroz subvencije. Pre toga koriste se neke druge opcije poput korišćenja godišnjeg odmora i rada od kuće", objasnila je Pejanović.

Ona je rekla i da ako vlada ima uredbu kojom se zabranjuje rad određenih delatnosti, te delatnosti će biti i prve tretirane subvencijama, poput ugostiteljske industrije.

"Ukoliko su zaposleni 'na čekanju', firme treba da isplate 80 odsto zarada, a polovinu tog iznosa će subvencionisati država", navela je Pejanović.