Uvođenje vanrednog stanja u zemlji i borba protiv epidemije korona virusa sa sobom nosi posledice i trošak i za društvo u celini, i za kompanije ali i za pojedince, koii su u tim firmama zaposleni (ili samozaposleni).

Pored opštih troškova koje nose problemi sa snabdevanjem sirovinama, proizvodnjom, transportom, ali i smanjenom potražnjom za proizvodima (osim određenih vrsta hrane, medicinske opreme, dezinfekcionih sredstava i sl), tu su i lični troškovi koje će svakako podneti svaki pojedinac.

Smanjenje plate je jedan od njih, i to ne najgori, da budemo iskreni. Jer, mnogi od zaposlenih, pogotovo u najteže pogođenim sektorima poput turizma, ugostiteljstva, automobilske i prateće industrije… dobiće otkaze.

Oni koji budu imali sreće da zadrže svoje radno mesto, imaće verovatno smanjenje plate, jer će firme gledati da gubitak smanje na sve moguće načine, a pri kresanju troškova su obično zaposleni prvi u redu.

Poseban vid smanjenja plate doživeće oni koji su u samoizolaciji ili karantinu. Međutim, situacija tu još nije najjasnija kako će se to zaista radno-pravno tretirati, i pored raznih izjava državnih zvaničnika.

Ono što se zna jeste da radnici koji su u samoizolaciji ili karantinu sigurno neće dobijati punu platu. Tu bi trebalo da razlikujemo pojmove samoizolacije i izolacije, koji se u javnosti prepliću i mešaju a zapravo su potpuno odvojeni i sa sanitarnog (medicinskog) ali i sa radno-pravnog apekta.

U kućnoj samoizolaciji su građani kojima nije medicinskim testom potvrđeno da su zaraženi virusom a pod sumnjom su jer potencijalno su bili u kontaktu sa obolelima. U izolaciji su (kućnoj ili kolektivnoj) oni kojima je to potvrđeno (ali imaju blaži oblik ili nemaju tegobe uopšte).

S usko medicinskog stanovišta karantin je isto što i (samo)izolacija "zdravih", mada se u javnosti karantin povezuje sa odeljenjima u bolnicama sa (teško) obolelima.

Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (sl. glasnik rs br.15/16) kaže da:

- izolacija je protivepidemijska mera izdvajanja, tokom perioda zaraznosti, inficiranih osoba na takva mesta i pod takvim uslovima da se spreči ili ograniči direktni, odnosno indirektni prenos infektivnog agensa s inficiranih osoba na osobe koje su osetljive ili mogu da prenesu agens drugima;

- karantin je mera ograničavanja aktivnosti "kontakata", tj. zdravih osoba i životinja koje su bile izložene slučaju zarazne bolesti tokom perioda njegove zaraznosti, sa ciljem da se spreči širenje zarazne bolesti;

Naknada zarade pripada zaposlenom prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, u slučaju kada je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini.

Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Ali, ovo pravo nemaju svi koji rade za neku firmu. Pravo na naknadu zarade imaju stalno zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljaju poslovi za koji je zaključen ugovor).

Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije, pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa.

Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih istu nije mogao da dostavi.

Znači, ukoliko je zaposleni bio u inostranstvu (na odmoru, službenom putu…), pri povratku mu je nadležni organ naložio da ostane u izolaciji kod kuće ili ga sproveo u kolektivnu izolaciju (kamp Morović, Beogradski sajam i sl), i to što ne (može da) dolazi na posao ne može da bude razlog za otkaz. Ali, može da bude razlog da mu se smanji plata.

Da li će ta tako i biti u praksi zavisi od nekoliko okolnosti. Zaposleni, recimo, može da se sa poslodavcem dogovori da radi od kuće, ukoliko je to moguće zbog prirode posla. U ovom slučaju će, prema propisima primati punu platu kao da je i u kancelariji ili gde god već radi.

Druga varijanta je da se firma i zaposleni dogovore da zaposleni iskoristi godišnji odmor. To na prvi pogled ne deluje fer, da se neko tera na godišnji kada ne želi, ali okolnosti su svakako vanredne, pa… Veoma bitna povoljnost ovoga aranžmana je što će zaposleni primati 100 odsto plate.

Treća varijanta je da se radnik pošalje na plaćeno odsustvo ili "prinudni godišnji odmor" (član 116. Zakona o radu). I tu dolazimo u nešto što je, zasad, siva zona. Plaćeno odsustvo se inače primenjuje u fabrikama u periodima kada one imaju manje posla (Fijat u Kragujevcu to često čini), ali sada bi moglo da se primenjuje i na pojedinačne zaposlene. Problem za zaposlene je što se za plaćeno odsustvo dobija samo 60 odsto plate (kod kolektivnih ugovora više, već koliko je ispregovarano). Kao osnova se uzima prosek primanja iz poslednjih godinu dana ali i taj smanjeni iznos ne sme manje od republičke mininimalne zarade (30.367,04 za mart 2020.).

Uz to, ovo odsustvo može, prema zakonu, da traje do 45 dana, ali je to Uredbom Vlade produženo "do kraja vanrendog stanja".

Siva zona je i kako će se tretirati radnici koji su u izolaciji, kojima je potvrđen virus. Pitanje je da li će oni raditi od kuće (ako ne osećaju tegobe), ići na plaćeno odsustvo ili na bolovanje. Poslednja varijanta je i finansijski loša po radnika jer dobija samo 65 odsto plate.

Posebno je pitanje kakav će biti status odsustva radnika koji su se zarazili virusom na poslu - kao obično bolovanje (65 odsto plate) ili može da se podvede pod "povredu na radu" (pogotovo ako nije bilo obaveznih zaštitnih sredstava) a zašta se dobija 100 odsto plate.

EVO ŠTA JE O TOME REKAO PREDSEDNIK PRIVREDNE KOMORE SRBIJE MARKO ČADEŽ: Ne možemo da utičemo na plate zaposlenih na bolovanju, ali...

EVO I PORUKE LEKARA POSLODAVCIMA: OBEZBEDITE uslove zaposlenima ili prekidajte rad!

MINISTAR ZORAN ĐORĐEVIĆ O PLAĆENOM ODSUSTVU

Kolika će mi biti plata ako sam u samo-izolaciji ili karantinu?
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja