Pandemija korona virusa je već izazvala globalnu krizu, i tu se to pitanje "da li će" više ne postavlja. Pitanje je samo kolike će to razmere imati i da li će imati veće posledice od finansijske krize 2007 godine..

Na to pitanje niko trenutno ne može da da odgovor. Procene su različite. Agencija Blumberg kaže da će pandemija i prekidanje ekonomskih tokova robe, ljudi i kapitala izazvati recesiju (pad BPD-a u tri uzastopna kvartala) u SAD, Evrozoni i Japanu, a usporiti poslovično visokorastuću Kinu. U totalu – 2,7 biliona dolara (2.700 milijardi$) troška, što je ukupan BDP Velike Britanije.

OEDC procenjuje da će globalni BDP da padne na 2,4%, sa već ionako slabog rasta u 2019.

U principu, sve zavisi od Kine, koja je danas mnogo integrisanija u svetsku ekonomiju nego pre deceniju i po, a time je i svet zavisniji od onoga što se tamo događa.

Za Kinu se procenjuje da bi rast mogao da se "sroza" na manje od 5% (2007. je imala više od 14%, a poslednjih godina oko 7%), a da bi 2021. mogao da poraste na 6%.

Dobre vesti su da se Kina, gde je virus izbio u decembru, sa epidemijom izborila za tri meseca i da se u toj gigantskoj "svetskoj fabrici" već oporavlja proizvodnja.

Za Srbiju najzanimljivije su procene za najveće spoljnotrgovinske partnere - Nemačku i, pandemijom potpuno razorenu, Italiju. Rast Nemačke procenjen je na samo 0,3% (pad zbog korone od 0,1%), a u Italiji. kojoj je industrijski sever praktično zona pod karantinom, biće srećni ako rast bude 0% (-0,4%).

Procenjivati je nezahvalno, pokazale su mnoge ekonomske studije ranije, jer svako poređenje je problematično čak i ako se pogleda ekonomski uticaj na poslednju veliku epidemiju SARS-a iz 2003. godine (čiji je epidemija korona virusa naslednik, zvaničnog naziva SARS-CoV-2) .

Tada je pad BDP-a u SAD bio tek 0,07 procentnih poena (%p), u Kini je iznosio 1,05%p, a globalni trošak za tu godinu je bio 40 milijardi dolara, piše u studiji Džong-Va Lija i Vorvika D- Mekibina iz 2004. godine veoma upozoravajućeg naziva "Naučeno od SARSA: Pripreme za narednu epidemiju" .

Poređenje sa globalnom finansijskom krizom koja je 2007 krenula iz SAD je mnogo gore. Tada je pad globalnog BDP-a bio na -1,7% 2008. godine, sa 4,3% 2007, godine pred čiji je kraj kriza izbila. Tu katastrofalnu 2008. svet je završio sa BDP-om vrednim 65.000 milijardi dolara da bi sledeću Novu godinu dočekao sa 3.500 milijardi manje.

Procene da li će "biti gore nego 2008." su oprečne.

Evo šta kaže ugledni ekonomista i profesor na Univerzitetu Kolumbija Džefri Staks. Njegova prognoza je da će kriza trajati najmanje DVE GODINE!

Jedni smatraju da bi ova korona kriza bi mogla da bude još žešća, jer sada nisu pogođene banke i finansijske institucije, koje su spašavana deljenjem novonaštampanog novca centralnih banaka država i ECB.

Danas je finansijski sistem globalno stabilan i banke imaju novca, ali ova kriza pogađa "nisko", u bazu ekonomije.

Sada su pogođene stotine miliona firmi, i onih koje proizvode i onih koje kupuju i trgovaca između. Pitanje je kako će, i dali će opšte, nešto do "pomoći za oporavak" država koja se sada obećava u stotinama milijardi evra, stići do njih.

Drugi ekonomisti, kao Srefan Kuts sa nemačkog Instituta za svetsku ekonomiju Kijel, smatraju da neće biti ni izbliza tako strašno jer se distorzija u kapitalnim stokovima nekih zemlaja i njihova prezaduženost iz 2008 mnogo teže leći nego današnja situacija u kojoj je poremećena struktura proizvodnje, koja je sama po sebi, veoma solidna.

Njemu se u izjavi za Dojče vele pridružuje Ben Mej, direktor globalnih makro istraživanja u Oksford ekonomiksu.

"Nije kao da će nestati novac koji niste danas potrošili jer niste izašli da se ne bi zarazili. To ćete potrošiti u bliskoj budućnosti, ako se baš nešto dramatično ne promeni".