Kako će proći SRBIJA U KRIZI: Pad 0,5% ili čak 10%?

U najnovijem izveštaju Svetska banka prognozira da će bruto domaći proizvod Srbije u 2020. godini zabeležiti pad od 0,5%, zbog negativnih efekata pandemije korona virusa na ekonomsku aktivnost. Bečki institut za međunarodne ekonomske studije neije tako otimističan, i odatle kažu da će biti odlično ako pad bude 5%.

Izveštaj možete pogledati ovde.

Ponovo će nas izvući poljoprivreda, koja će imati pogurati rast BDP-a i u 2020 rast za 2%, industrija će biti na nuli a usluge u minusi većem od 1%.

Inflacija neće biti problem, i ona će biti manja od 2%.

Budžet će morati u minus od bar 2,8%, javni dug će porasti preko 56%.

Svetska banka očekuje da će srpska ekonomija da se oporavi već u 2021, i da dostigne 4% rasta, koji je imala u godini pre krize. Da bi tako bilo, ističe se, morale bi da se ubrzaju strukturne reforme i politički razvoj.

Pre svega mora da se otkloni usko grlo koje guši rast privatnog sektora, a tu je presudan put priključenja u EU kao zaloga jačanja institucija već i privlačenja budućih investicija.

Što se tiče zemalja u regionu, ova međunarodna finansijska institucija prognozira pad privrede Hrvatske od 6,2%, u Bosni i Hercegovini očekuje pad od 1,9%, u Crnoj Gori 1,3% i u Severnoj Makedoniji od 0,4%.

Hrvati će najviše osetiti pandmeiju i to je očekivano, jer se zemlja umnogome oslanja na turizam koga je korona priktično pomela. Procenjuje se da će hrvatski bruto domaći proizvod (BDP) ove godine pasti na minus 6,2 posto, dok bi stopa nezaposlenosti mogla porasti iznad devet posto.

Svetska banka očekuje da bi ove godine deficit budžeta u Hrvatskoj mogao dostići osam odsto BDP-a, a javni dug gotovo 84 posto BDP-a.

"Negativna kretanja s početka godine značajno su izmenila izglede za 2020. godinu. Nakon što je u 2019. konačno dostignut nivo BDP-a pre krize 2008. godine, Hrvatska je na putu duboke recesije", podaci su Svetske banke, prenela je Hina.

Procenjuje se takođe da će hrvatski turizam i izvoz roba biti teško pogođeni, s obzirom na zabrane putovanja i usporavanje aktivnosti u glavnim trgovinskim partnerima, pre svega u Italiji, ali i u ostatku evrozone.

U Svetskoj banci pretpostavljaju da će pandemijska kriza do sredine godine postupno nestati, što bi moglo dovesti do oporavka u 2021. i 2022. godini, a procenjuju da bi u 2021. hrvatski BDP mogao porasti za 4,6 posto.

Očekuju i da će se smanjiti fiskalni deficit, s ukidanjem mera pomoći i ubrzavanjem privrednog rasta, ali bez dodatne konsolidacije, deficit će ostati na visokom nivou.

U Svetskoj banci procenjuju da će hrvatski budžetski deficit u 2021. biti 6,4%.

BEČKI INSTITUT: PAD IZMEĐU 5% I 10%

Prognoze koje dolaze iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije su mnogo mraćnije. Pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji u 2020. godini, i to ako se epidemija virusom covid-19 završi do kraja maja, biće od 5% do 10%, rekao je danas saradnik Instituta, Vladimir Gligorov.

"Ako bi pad BDP-a u prvom i drugom kvartalu ove godine iznosio zajedno 10%, a epidemija se produži do kraja maja, pad BDP za celu godinu mogao bi da bude 5%, ali ako se ima u vidu visok udeo usluga u ukupnoj proizvodnji u Srbiji, to je verovatno optimistična procena, pa pad od 10% ne bi bio iznenađenje", rekao je Gligorov za agenciju Beta.

Dodao je da ako se epidemija završi za dva meseca ne bi bilo neprirodno da ljudi žele da nadoknade izgubljeni rad i potrošnju i u tom slučaju ne bi trebalo očekivati sekundarne recesione posledice, pogotovu ako se vlast i Narodna banka Srbije (NBS) usredsrede na podršku građanima i privredi.

Gligorov je ocenio da ne bi trebalo isključiti probleme sa obnavljanjem izvoza i politikom kursa jer će možda biti potrebna depresijacija dinara (obaranje vrednosti prema evru i dolaru).

"Program Vlade Srbije za podršku privredi i građanima je sličan programima drugih zemalja, a osim što je donekle neprecizan, nije izvesno ni kako će teći njegova primena", rekao je Gligorov.

Jasno je, kako je rekao, da NBS ne sme dozvoliti da nedostatak likvidnosti izazove bankrotstva firmi.

Fiskalna vlast, prema njegovim rečima u međuvremenu mora da preuzme troškove zdravstvene krize kako ljudi ne bi ostali bez prihoda i radnih mesta, a da preduzeća, posebno mala i srednja, po završetku epidemije mogu da obnove aktivnosti.