U naizgled kotradiktornoj poruci, da u globalnoj krizi misle na sebe i pokažu solidarnost, predsednica Evropske centralne banke ukazala Evropljanim jedini put spasa. A Nemačka i Holandija nisu rade da garantuju za preživljanje Itallije, Grčke i Španije.
Predsednica ECB, Kristin Lagard, pozvala je večeras sada sukobljene evropske države da "stanu rame uz rame" i zajedno, budžetskim merama, odgovore na krizu nastalu zbog pandemije novog korona virusa.
"Od vitalnog je značaja da je budžetska komponenta u odgovoru na ovu krizu dovoljno snažna u čitavoj Evrozoni. Vlade moraju biti jedna uz drugu, da zajedno sprovode optimalne politike suočene sa zajedničkim šokom za koji niko nije odgovoran", napisala je ona na jednom forumu koji je objavio francuski dnevnik "Mond".
Ona je to poručila istog dana kada se neuspehom završio maratonski sastanak zemalja članica EU koje je trebalo da nađu zajednički ekonomski odgovor na korona virus. Konkretno, Holandija je odbila da popusti pred zahtevima zemalja juga, pre svega Italije.
"Ako se sve zemlje ne oporave, neke će patiti. Pokazujući solidarnost, mi zapravo služimo sopstvenim interesima", upozorila je Lagard.
"Potpuno usklađivanje fiskalne i monetarne politike i jednak stav povodom pandemije, najbolji su način da zaštitimo naše proizvodne kapacitete i radna mesta, s ciljem da se vratimo na održivi rast i stope inflacije pošto se pandemija završi", rekla je šefica Centralne evropske banke.
Članovi Evrogrupe, tela koje okuplja ministre finansija Evrozone, trebalo bi da se u četvrtak kasno popodne ponovo sastanu putem videokonferencije i reše način kako će Evropa finansijski pokriti pomoć svojoj ekonomiji.
Najbogatije zemlje, kao što su Holandija i Nemačka, su protiv panevropskih garancija za zaduživanje pojedinih država, dok siromašne ne vide drugu mogučnost da pokriju svoje narastajuće troškove na jedinstvenom tržištu robe, radne snage i kapitala.
Na 16-časovnom većanju ministara finansija, devet država je bilo za zaduživanje na evropskom nivou, a četiri protiv takvog rešenja.
Situacija danas je drugačija od one od pre pet godina tokom dužničke krize u Grčkoj koja, iz sadađnje perspektive, deluje naivno, jer u ovom trenutku niko nije u stanju ni da predvidi da li će posle pandemije i dalje postojati zemlje dovoljno bogate da pomognu drugima.
Najveća recesija u poslednje dve decenije neće pogoditi samo Francusku i ionako slabašnu trojku - Italiju, Španiju i Grčku - već će se punom snagom sručiti i na Nemačku... (Veliku Britaniju, SAD), jednom rečju - na globalnu ekonomiju.
"Zbog toga je potpuno razumljivo što nemački ministar finansija, koji je već odobrio kreditne garancije za nemačku privredu u visini 1.200 milijardi evra, okleva da približno iste garancije pruži i drugim državama Evrozone", komentariše Dojče vele (DW).
A, s druge strane, razumljivo je i što italijanski premijer insistira na zajedničkom zaduživanju jer dobro zna da 400 milijardi evra koje je obećao svojim sunarodnicima, Italija ne može sama da finansira.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da se radi o najtežem testu koji EU mora da prođe od svog osnivanja.
Svaki dan koji grogirana evropska privreda provodi čekajući odluku košta desetine milijardi evra, a države članice EU do sada nisu uspele da se usaglase ni o načinu za izlazak iz krize, ocenjuje DW.
