Srpska centralna banka nastavlja merama kako bi predupredila katastrofalne posledice koje bi mogle da ima kriza zbog pandemije korona virusa. Izvršni odbor NBS dodatno je danas snizio referentnu kamatnu stopu na nivo od 1,5%.
Ovim pojeftinjenjem domaćeg novca, NBS radi na umanjenju negativnih efekte virusa korona (covid-19) na privrednu aktivnost i istovremeno obezbedio održavanje inflacije u granicama cilja u srednjem roku.
Odluku o nastavku ublažavanja monetarne politike Izvršni odbor je doneo pre svega imajući u vidu da pokazatelji iz međunarodnog okruženja ukazuju da su negativni efekti virusa po globalni privredni rast veći od prethodno procenjenih, što se odražava i na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, kao i na odluke centralnih banaka i vlada zemalja širom sveta, saopšteno je iz NBS.
Referentna kamatna stopa centralne banke je osnovna stopa na osnovu koje poslovne banke formiraju svoje kamatne stope na kredite građanima i privredi. Njeno snižanje trebalo bi da "povuče" naniže i kamatne stope na dinarske kredite. Ovaj monetarni kanal "ne radi" kad su u pitanju krediti sa deviznom klauzulom, a takvih je, kao uostalom i štednje, većina u Srbiji.
Izvršni odbor naglašava i da je Srbija ovu krizu dočekala u znatno povoljnijoj poziciji, sa stopom privrednog rasta od preko 4%, niskom i stabilnom inflacijom sedmu godinu zaredom, eliminisanom fiskalnom neravnotežom i znatno redukovanom eksternom neravnotežom, kao i deviznim rezervama na najvišem nivou od kada se prate.
To je, kako se navodi, otvorilo prostor da se u periodu krize poveća ekspanzivnost monetarne i fiskalne politike, a da se ne ugrozi makroekonomska stabilnost.
Donoseći odluku, Izvršni odbor je imao u vidu i prethodno preduzete mere monetarne politike radi ublažavanja negativnih efekata širenja virusa korona - smanjenje referentne kamatne stope za 50 baznih poena u martu, sužavanje koridora osnovnih kamatnih stopa, sa plus/minus 1,25 procentnih poena na plus/minus 1,0 procentni poen u odnosu na referentnu kamatnu stopu, kao i obezbeđenje dodatne likvidnosti bankama kroz repo operacije kupovine dinarskih državnih hartija od vrednosti i svop operacije kupovine deviza.
Pored toga, koordiniranom reakcijom Vlade Srbije i NBS obezbeđena je i direktna podrška privatnom sektoru donošenjem moratorijuma na otplatu kredita tokom vanrednog stanja u trajanju od najmanje 90 dana i paketa fiskalne pomoći privredi i građanima, podseća se u saopštenju centralne banke.
Izvršni odbor naglašava da su mere monetarne i fiskalne politike u cilju podrške privrednom rastu moguće u uslovima obezbeđene niske i stabilne inflacije, koja je prema poslednjim raspoloživim podacima u februaru iznosila 1,9 odsto međugodišnje.
Izvršni odbor procenjuje da će inflatorni pritisci u narednom period ostati niski, uz nešto izraženije rizike da bi inflacija mogla da bude i niža u odnosu na februarsku srednjoročnu projekciju, pre svega zbog znatnog pada cena nafte i niže agregatne tražnje kao posledica pandemije, što će delom biti ublaženo preduzetim merama monetarne i fiskalne politike.
GLOBALNA RECESIJA
Širenje virusa korona znatno je pogoršalo izglede za globalni ekonomski rast, zbog čega se u velikoj meri smanjuju projekcije privrednog rasta za ovu godinu i za sve vodeće ekonomije sveta i za zemlje u usponu.
Na smanjenu privrednu aktivnost uticao je otežan rad mnogih uslužnih delatnosti, zastoj, a u pojedinim slučajevima i prekid u globalnim proizvodnim lancima, kao i pad potrošačkog i poslovnog poverenja.
U takvim uslovima povećana je neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu, a investitori daju prednost ulaganjima u sigurnu aktivu, što je za posledicu imalo pad indeksa na svetskim berzama i rast cene zlata i državnih hartija od vrednosti razvijenih zemalja, napominju iz NBS.
Pogoršanje izgleda za globalni ekonomski rast, odrazilo se i na pad cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu, pre svega nafte.
Izvršni odbor ističe da su podaci o kretanju pokazatelja ekonomske aktivnosti i izvorima njenog finansiranja na domaćem tržištu za prva dva meseca bili povoljni, mnogi i iznad očekivanja NBS.
Smanjenje privredne aktivnosti usledilo je u drugoj polovini marta, na šta su se, pored niže eksterne tražnje, odrazili i otežani uslovi poslovanja u mnogim delatnostima.
Nakon pada u drugom tromesečju, oporavak privredne aktivnosti bi trebalo da usledi u nastavku godine, pri čemu će brzina oporavka zavisiti od dužine trajanja pandemije.
Prema oceni Izvršnog odbora, srednjoročna perspektiva ekonomije je i dalje povoljna, a ublažavanju negativnih efekata krize po privrednu aktivnost u kratkom roku bi trebalo da doprinesu donete mere monetarne i fiskalne politike.
Izvršni odbor je istakao da će puna koordinacija mera monetarne i fiskalne politike biti nastavljena, što će omogućiti smanjenje eventualnih daljih negativnih uticaja iz međunarodnog okruženja i posledica širenja korona virusa.
Narodna banka Srbije će i dalje pažljivo pratiti globalna kretanja i njihove implikacije na domaću ekonomiju i inflaciju i blagovremeno reagovati kako bi očuvala postignutu cenovnu i finansijsku stabilnost i doprinela rastu naše privrede na održivim osnovama.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 7. maja, navodi se u saopštenju.
