Od ukupnog iznosa od tri milijarde evra, tzv. Zapadnom Balkanu namenjeno je zajedno sa kapitalnim ulaganjima od 1,3 do 1,5 milijardi €, a Srbiji između 700 i 750 miliona, rekla je za Tanjug direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za region, Zuzana Hargitaj.

Od iznosa namenjenog našoj zemlji, oko 40 odsto novca će biti usmereno kao podrška preduzećima zbog krize izazvane situacije sa pandemijom korona virusa.

Za domaća preduzeća opredeljeno je oko 400 miliona evra a za kredite mogu da apliciraju pored mikro, malih i srednjih firmi i velike kompanije, kao i državna preduzeća kojima se za sada na raspolaganje stavlja oko 150 miliona evra.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saopštila je 13. marta da namerava da u cilju prevazilaženja poteškoća zbog pandemije korona virusa kroz "Paket solidarnosti" izdvoji milijardu evra za pomoć kompanijama koje posluju u operativnim regionima EBRD.

"Pre mesec dana smo odobrili takozvani 'Paket solidarnosti'. To je bio početak. Sada ćemo ići na naš Upravni odbor da to tri puta povećamo", kaže Hargitaj.

ZA JAVNA PREDUZEĆA - "VIDEĆEMO"

"Razgovara se i o tome da li trebaju sredstva za javna preduzeća a paket bi bio između 100 i 200 miliona evra za takve svrhe", objašnjava Hargitaj. Podseća da je prošle nedelje EBRD pokrenuo projekat savetodavnih usluga za gradove u Srbiji jer se bliži revizija godišnjih budžeta, a kako bi gradovi i opštine mogli da preusmere novac u borbu protiv korone.

Kroz ubrzane procedure, odobravaće se krediti za obrtna sredstva za mala i srednja preuzeća ali isto tako i za velike firme, za finansiranje trgovine, odnosno izvoza i uvoza...

Prema poslednjim podacima, ni jedan veliki klijent EBRD-a nije tražio "servisiranje" duga (odnosno odlaganje plaćanja) prema komercijalnim bankama jer za sada, kaže Hargitaj, mogu da izdrže ovaj period.

Obzirom da u mnogim državama, građani imaju otežan pristup šalterima, iako imaju novac da tekuće račune izmire, nivo uplata na račune javnih preduzeća se umanjio.

Zato, iako to nije praksa EBRD-a, Hargitaj navodi da se ta banka odlučila da omogući i državnim preduzećima da dođu do novca ukoliko ima zatreba.

Iznos koji će EBRD odobriti nešto je veći nego prošlogodišnji ali će barem jedna trećina ići kao odgovor na krizu nastalu usled pandemije.

U godinama za nama EBRD je izdvajao oko 150 miliona u Srbiji za kreditnu podršku i dodatno oko 100 miliona evra za finansiranje uvoza i izvoza.

"Ove godine očekujemo da će biti 300 do 350 miliona evra. Očekujem da ćemo potpisati prve ugovore prve nedelje maja ove godine".

Velike kompanije aplicirale su do sada za oko 50 miliona evra za obrtna sredstva.

Hargitaj objašnjava da su gotovo svi investitori kojima je EBRD obezbedio podršku za ulaganje u Srbiji nastavili sa realizacijom investicija u ovoj godini, osim jedne investicije stranog ulagača koji će nastaviti kada se aktuelna kriza umiri.