SVET NEĆE STATI ali će rast biti najviše 1,5%

S&P procenjuje da će rast svetskog bruto domaćeg proizvoda u 2020. usporiti na 1% do 1,5%.

U izveštaju se predviđa da bi u narednih 12 meseci stopa bankrota u SAD mogla da bude veća od 10% a da će u Evropi taj procenat biti "visok jednocifren broj".

"Projektujemo da će kineska ekonomija zabeležiti rast između 2,7% i 3,2% (bila je iznad 6%), a da će privreda Evrozone u 2020. godini pasti za 0,5 do 1 procentnih poena", piše u saopštenju objavljenom na zvaničnom veb sajtu ove rejting agencije.

"U SAD-u, efekti društvene izolacije na potrošnju stanovništva i posledični nokdaun za poslovne investicije, zajedno sa udarom cena nafte na kapitalna ulaganja u energetsku infrastrukturu i proširena zabrana putovanja, verovatno će rezultirati padom privrednog rasta od 1 procetni poen u prvom kvartalu i ogromnim smanjenjem od 6 procentnih poena u drugom. Drugim rečima, SAD je već u recesiji", navodi S&P.

EBRD: A NEKI ĆE DOBITI NOVU PRILIKU

Pandemija korona virusa imaće negativan uticaj na ekonomije širom EBRD regiona, međutim, ali oporavak bi trebalo da bude snažan nakon što se epidemija zaustavi, smatraju ekonomisti Evropske banke za obnovu i razvoj.

"Na duži rok očekujemo reorganizaciju i preusmeravanje globalnih lanaca snabdevanja i to bi mogla da bude prilika za zemlje koje dosad nisu bile investitorima na vrhu liste želja", kažu iz EBRD.

EBRD koji investira u 38 ekonomija na tri kontinenta pokrenula je hitan paket solidarnosti čija je početna vrednost milijardu evra, kako bi pomogao kompanijama u tim regionima zbog novonastale krize, a do kraja marta biće objavljene detaljnije ekonomske prognoze za svaku zemlju u regionu EBRD-a.

Kako smatraju ekonomisti EBRD-a, stvarni uticaj koronavirusa utiče istovremeno na ponudu i potražnju, a konačni ekonomski uticaj zavisiće od trajanja pandemije, kao i nacionalnih politika vlada u ključnim izvoznim tržištima.

Na zemlje direktno utiču zdravstvene mere koje su preduzete za borbu protiv virusa kao i mere predostrožnosti koje preduzimaju pojedinci.

Napori u sprovođenju tih mera dovešće do manje potrošnje usluga, kao što su restorani, rekreacija i do izvesne mere prevoz, a negativno će se odraziti na potrošnju robe u domaćinstvu.

Štaviše, domaćinstva bi mogla da odlože konzumaciju određene robe zbog pandemije.

Kako se potražnja smanjuje, mnoge kompanije, posebno mala i srednja preduzeća, mogu da dožive nagli pad prihoda, pooštravajući svoju likvidnost, dok će prekomerno angažovane firme beležiti veća ograničenja likvidnosti, povećavajući rizik od bankrota.

"To bi mogao da ublaži bankarski sektor, koji bi mogao da odobri odložena plaćanja i zavisi od zdravlja bankarskog sektora, kao i od kriznih mera koje su nametnule vlasti. U težem scenariju dugotrajne krize, brojne kompanije mogu pribeći otpuštanju zaposlenih", navodi se u saopštenju EBRD.

Dodaje se da indirektni efekti na ekonomiju EBRD uključuju prekid globalnih lanaca snabdevanja, slabiju spoljnu potražnju, niže cene nafte i robe i široki regionalni pad u turizmu i putovanjima.

"Priliv doznaka u neke zemlje EBRD-a mogao bi značajno da padne ako emigranti izgube posao ili ne mogu da putuju", navodi EBRD.