Pranje novca u Srbiji ne posustaje, iako država menja propise i metodologiju i merama se približava Evropskoj uniji. U Izveštaju Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija navedeni su glavni tipovi prevare države.
Analizom sumnjivih transakcija koje su prijavile uglavnom banke, i dalje prepoznaju se iste tipologije pranja novca kao i prethodnih godina, kaže se u izveštaju Uprave za sprečavanje pranja novca za 2019. godinu.
U odnosu na protekle godine, tako i tokom 2019. godine se uočava već ustaljeni trend investiranja gotovine ili novca koji potiče iz nepoznatog porekla, kao i od organizovanog kriminala ili pojedinaca kriminalaca, stoji u izveštaju.
Ove navode potvrđuje i saradnja sa državnim organima u istražnim radnjama oko provera tokova novca u sektoru građevinarstva ili u prometu sa nepokretnostima. U Nacionalnoj proceni rizika od pranja novca i finansiranja terorizma tokom 2018. godine istaknut je visok rizik od pranja novca građevinskog sektora. Verovatno ovom stanju doprinosi i činjenica da je još uvek moguća nelegalna gradnja, iako postoje vidni pomaci u regulativi dobijanja građevinskih dozvola, te preduzimanja mera u učestaliji i efikasniji rad inspekcijskih službi.
A kako se pere novac? Evo nekoliko tipova operacija...
Kao prvi tip pranja novca je prepoznat reeksport robe i usluga, odnosno "tranzitne transakcije" nepovezanih pravnih lica u međunarodnom platnom prometu.
Iza ovakvih poslova ne stoji stvarno kretanje robe od isporučioca do primaoca robe ili ne postoji realna ekonomska svrha transakcije novca, i to pobuđuje sumnje u fiktivnu cirkulaciju novca. Velika količina novca se tako "usitnjava" i raslojava preko više korisnika u raznim zemljama, kako bi se prikrila prava svrha i poreklo.
Kada se "kreće" samo novac, obično firma "organizator" iz inostranstva šalje novac na srpsku firmu, za neku navodnu uslugu, a onda se novac istog dana transferiše dalje – obično u of-šor firme, takođe po osnovu fakturisanih usluga.
MULJANJE PREKO "PREDUZETNIKA" i "INVESTITORA"
Izvlačenje nova radi se i preko preko preduzetnika. Kompanija neformalno angažuje niz fizičkih lica da otvore namenske a time i fiktivne firme s paušalnim plaćanjem poreza, samo u svrhu izvlačenja novca preko računa. "Preduzetnicima " se onda transferiše novac za fiktivne usluge (maksimalno do RSD 6.000.000, odnosno 51.000€), a zatim te pare oni "vrate" vlasniku kompanije kada ih podignu s računa preduzetničke radnje.
Druga varijanta je pranje novca preko fizičkih lica – investitora. Fizičko lice može da ubaci novac nepoznatog porekla u izgradnju stambenih jedinica koje imaju regulisanu građevinsku dokumentaciju za izgradnju, ali i u stambeno poslovne objekte koja nemaju građevinsku dozvolu. U ovom drugom slučaju nema ni nadzora u postupku izgradnje. Nakon izgradnje vrši se legalizacija objekata (stanovi) koji su predmet prodaje (najčešće u gotovini).
Na taj način se sporan novac legalizuje, ostvaruju se prihodi (najčešće gotovinski) i kapitalna dobit koja su van domašaja poreskih organa.
OD OTPADA DO INTERNET KLADIONICA
Lampica za alarm se pali i kada se sredstva se bez jasne ekonomske opravdanosti transferišu između većeg broja međusobno povezanih pravnih lica.
Na kraju se sredstva transferišu sa računa pravnih lica na račune fizičkih lica, a po osnovu otkupa sekundarnih sirovina. Lice sredstva odmah po prispeću podiže sa računa.
Za pranje novca je zgodno i da se upotrebi internet, pogotovo igre na sreću. Uočena tipologija pranja novca putem zloupotrebe internet kazina može se podeliti na jednostavnijei složenije tipove, kaže se u izveštaju.
Recimo, rezident Srbije otvara nalog kod internet kazina u drugoj državi na koji samo putem email adrese transferiše novčana sredstva nepoznatog porekla sa "master account-a". Nakon izvršene transakcije lice može potrošiti nisku sumu novca na igru – kockanje, ili bez troškova igre sredstva povući sa podnaloga.
Lice dobija isplatnicu od internet kazina, a povučena novčana sredstva predstavljaju dobitak ostvaren igranjem igara na sreću. Više otvorenih podnaloga kod internet kazina prema ranije dogovorenom scenariju istovremeno ulazi u internet kazino i zajedno „sedaju“ za isti virtuelni sto za igru.
Jedan od igrača koji je deponovao značajna sredstva na podnalog koristeći glavni nalog otvoren kod platnih platformi, namerno gubi u nameštenoj, prethodno dogovorenoj igri u korist drugih igrača za stolom, koji nakon toga ostvareni dobitak povlače sa podnaloga i koristeći glavni nalog sredstva gotovinski podižu u trećim državama uz isplatnicu sa stvarnim dobitkom ostvarenim igranjem igara na sreću putem interneta.
"SKRETNIČARI" IZ INOSTRANSTVA
I na kraju tu je trend iz nekoliko poslednjih godina. Sve je više privrednih društava koje osnivaju stranci (nerezidenti) u Srbiji čije poslovanje izaziva sumnju u stvarnu svrhu poslovanja.
Ovde se raslojavanjem finansijskih sredstava (priliva i brzo izdavanja naloga za odliv novca na brojne inostrane destinacije) vrši u manjim iznosima nego kod "bojler firmi", a obično se to svodi na transfer novca po osnovu šifara za pružene usluge.
"Poslovanje" se obično svodi na fakturisanje usluga i tranzitnog trgovanja robama: zastupanje i posredovanje, kompjuterske usluge, razne tehničke usluge, te iz robnog dela reeksport (roba kupljena u inostranstvu koja se ne uvozi u zemlju, a koja se na osnovu ugovora neposredno isporučuje u drugu državu ili carinsku teritoriju).
Provere na međunarodnom planu ukazuju da postoje sumnje da su pojedina lica osnivači takvih firmi umešana ili su paravani za lica koja su počinila izvesna krivična dela iz oblasti privrednog kriminala (poreske utaje, zloupotrebe položaja u firmama gde su rezidenti) ili korupcija, te na taj način sele kapital po celom svetu, zatirući trag do konačne integracije u nekoj od brojnih firmi osnovanih u inostranstvu, kaže se i izveštaju za 2019. godinu Uprave za sprečavanje pranja novca Ministartsva finansija Srbije za 2019. godinu.
