Svetska banka Pad BDP Srbije 2 5 odsto

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

NOVA PROCENA: Srpska ekonomija pada 2,5%, procenjuje Svetska banka

Izvor mondo.rs Izvor Tanjug
Izvor mondo.rs Izvor Tanjug

Svetska banka prognozirala je da će pad BDP Srbije ove godine biti 2,5%, dok će u ostalim zemljama tzv. Zapadnog Balkana pad biti između 3% i 5,6%. Procenjen pad Srbiji između onog Vlade i MMF-a i WIIW.

Izvor: Guliver/Getty Images, Kuzmichstudio/iStockphoto

Nova procena Svetske banke zbog širenja epidemije virusa i njegovih poseldica po privrede Evrope i sveta lošija je od prethodne (gde je pad Srbije proračunat na 0,5%) ali je i optimističnija od onih koje su dali Međunarodni monetarni fond (-3%) iBečki institut za međunarodne ekonomske studije (-5% do -10%). Srpska vlada je rebalans budžeta uradali sa priojekcijom pada od 1,8%.

Vlada Srbije brzo je reagovala na ekonomske izazove izazvane krizom usled pandemije virusa covid-19, usvajanjem programa pomoći u iznosu od 5,2 milijardi evra. Program se bavi problemima zapošljavanja, malih i srednjih preduzeća i likvidnosti, konstatuje Svetska banka u najnovijem izveštaju.

Možda će vas zanimati

"Ukoliko ovaj ambiciozni program bude u potpunosti sproveden i uklopljen sa sprovođenjem dugotrajnih strukturnih reformi, ekonomija Srbije će se povratiti u 2020. godini", kaže šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva.

Svetska banka je procenila i da će privreda samoproglašenog Kosova (koje ova institucija vodi zasebno) u ovoj godini imati pad od 4,5%, nakon čega bi trebalo da usledi usledi oporavak i rast u 2021.

Kada je reč o tzv. Zapadnom Balkanu (gde su pored Srbije i Albanija, Crna Gora, BiH i Makedonija), očekuje se da će pad u zemljama regiona biti između 3 i 5,6 procenata, navodi se u Redovnom ekonomskom izveštaju SB.

OPTIMISTIČI I PESIMISTIČKI SCENARIO

Svetska banka je prognozu za Srbiju i region, inače, donela uz pretpostavku da će širenje pandemije virusa covid-19 uskoro početi da usporava, tako da mere za sprečavanje širenja virusa mogu biti ukinute do kraja juna, a postepeni oporavak može da počne u drugoj polovini ove godine. U pesimističnom scenariju se pretpostavlja da će se pandemija zadržati i da će mere za sprečavanje širenja virusa biti ukinute tek na kraju avgusta, dok će oporavak ekonomskih aktivnosti nastupiti u tom slučaju tek u poslednjem tromesečju ove godine, a u tom scenariju i pad BDP bi bio veći.

"Obim recesije će zavisiti od trajanja pandemije u Evropi. Iako je ekonomski uticaj tekuće pandemije u regionu teško predvideti, postoji vrlo malo sumnje da će ova pandemija izazvati rasulo u životima širom regiona opterećujući zdravstvene sisteme, parališući ekonomske aktivnosti i podrivajući dobrobit ljudi", smatra Linda Van Gleder, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.

Na srednji rok se očekuje, kaže, snažan oporavak rasta u regionu, sa postepenim vraćanjem ekonomskih aktivnosti u normalu, ali to takođe zavisi, dodaje, i od trajanja i intenziteta trenutne krize, kao i od koraka koje će donosioci politika preduzimati u rešavanju problema izazvanih pandemijom.

Recesija u svim zemljama Zapadnog Balkana pokrenuće značajan pad domaće i strane potražnje tokom pandemije, ocenjuju u Svetskoj banci.

Prema navodima iz izveštaja SB, ograničenja putovanja i mere društvenog distanciranja imaju posebno dugotrajan uticaj na turizam i usluge, a usluge čine oko 50 procenata ukupne zaposlenosti u pet zemalja u regionu i 75 procenata u Crnoj Gori.

"Prekidi u snabdevanju i niža potražnja dodatno utiču na mnoge proizvodne sektore, dok ograničenja likvidnosti i akutna nesigurnost guše investicije", kažu u Svetskoj banci.

Glavni rizik za Zapadni Balkan je prema oceni SB, činjenica da bi produžena pandemija, kao i dublja recesija u Evropskoj uniji, mogle da otežaju upravljanje nadolazećom ekonomskom krizom.

Vlade svih šest zemalja najavile su fiskalne i socijalne mere za podršku domaćinstvima (građanima) i preduzećima tokom vanredne situacije a te mere se kreću u rasponu od 1 do 6,7 procenata BDP-a.

Zemlje koje su ušle u krizu sa većim fiskalnim i eksternim zaštitnim slojevima imaju više prostora za finansiranje obimnijih programa podrške.

Najavljene kratkoročne mere su neophodne i usklađene su sa politikama odgovora na krizu u zemljama EU, kaže se u izveštaju.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 54

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

.

Пример Дубаија у којем тренутно живим, потрошачка корпа као овде, гориво око 70 динара, немаш трошкове стана, плата и приходи оквирно око 1500 евра. Србија, одеш у продавницу звекнеш 1000 динара на пар ствари а радио си цео дан за те паре, гориво 140 динара, плаћаш стан и плата 300 евра. Економија и стандард на нивоу конга. Када гориво буде 100 динара а плата бар 800 евра, онда се може рећи нешто позитивно. До тада пустите народ да бар цркава у реалности а не у лажима

Negro

Kako su mi dobro došle onih 1000 € što mi je podelio Tadić. Tek sad sam ih potrošio

beograd

Vucic bolje zna.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

loader