NOVA PROCENA: Srpska ekonomija pada 2,5%, procenjuje Svetska banka

Nova procena Svetske banke zbog širenja epidemije virusa i njegovih poseldica po privrede Evrope i sveta lošija je od prethodne (gde je pad Srbije proračunat na 0,5%) ali je i optimističnija od onih koje su dali Međunarodni monetarni fond (-3%) iBečki institut za međunarodne ekonomske studije (-5% do -10%). Srpska vlada je rebalans budžeta uradali sa priojekcijom pada od 1,8%.

Svetska banka je procenila i da će privreda samoproglašenog Kosova (koje ova institucija vodi zasebno) u ovoj godini imati pad od 4,5%, nakon čega bi trebalo da usledi usledi oporavak i rast u 2021.

Kada je reč o tzv. Zapadnom Balkanu (gde su pored Srbije i Albanija, Crna Gora, BiH i Makedonija), očekuje se da će pad u zemljama regiona biti između 3 i 5,6 procenata, navodi se u Redovnom ekonomskom izveštaju SB.

"Obim recesije će zavisiti od trajanja pandemije u Evropi. Iako je ekonomski uticaj tekuće pandemije u regionu teško predvideti, postoji vrlo malo sumnje da će ova pandemija izazvati rasulo u životima širom regiona opterećujući zdravstvene sisteme, parališući ekonomske aktivnosti i podrivajući dobrobit ljudi", smatra Linda Van Gleder, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.

Na srednji rok se očekuje, kaže, snažan oporavak rasta u regionu, sa postepenim vraćanjem ekonomskih aktivnosti u normalu, ali to takođe zavisi, dodaje, i od trajanja i intenziteta trenutne krize, kao i od koraka koje će donosioci politika preduzimati u rešavanju problema izazvanih pandemijom.

Recesija u svim zemljama Zapadnog Balkana pokrenuće značajan pad domaće i strane potražnje tokom pandemije, ocenjuju u Svetskoj banci.

Prema navodima iz izveštaja SB, ograničenja putovanja i mere društvenog distanciranja imaju posebno dugotrajan uticaj na turizam i usluge, a usluge čine oko 50 procenata ukupne zaposlenosti u pet zemalja u regionu i 75 procenata u Crnoj Gori.

"Prekidi u snabdevanju i niža potražnja dodatno utiču na mnoge proizvodne sektore, dok ograničenja likvidnosti i akutna nesigurnost guše investicije", kažu u Svetskoj banci.

Glavni rizik za Zapadni Balkan je prema oceni SB, činjenica da bi produžena pandemija, kao i dublja recesija u Evropskoj uniji, mogle da otežaju upravljanje nadolazećom ekonomskom krizom.

Vlade svih šest zemalja najavile su fiskalne i socijalne mere za podršku domaćinstvima (građanima) i preduzećima tokom vanredne situacije a te mere se kreću u rasponu od 1 do 6,7 procenata BDP-a.

Zemlje koje su ušle u krizu sa većim fiskalnim i eksternim zaštitnim slojevima imaju više prostora za finansiranje obimnijih programa podrške.

Najavljene kratkoročne mere su neophodne i usklađene su sa politikama odgovora na krizu u zemljama EU, kaže se u izveštaju.