SRBIJA "ekonomska raketa", a HRVATI... | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

SRBIJA "ekonomska raketa", a HRVATI...

Izvor mondo.rs Izvor jutarnji.hr
Izvor mondo.rs Izvor jutarnji.hr

"Po prvi puta ću ovo javno reći, očekujemo da će hrvatski BDP pasti 9,4 odsto!", morao je da prizna naciji hrvatski predsednik Andrej Plenković. Dan pre, u komšiluku, predsednik Aleksandar Vučić je je najavio da će srpska ekonomija rasti možda najviše u Evropi.

Izvor: Tanjug/Instagram/Budućnost Srbije

Plenković je danas na predstavljanju Nacionalnog programa reforme po prvi put priznao da se očekuje da će hrvatski BDP u 2020. godine pasti za čak 9,4 odsto, javljaju hrvatski mediji.

Hrvatski premijer tako je bio u mnogo neprijatnjoj situaciji nego njegov srpski kolega, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je juče u intervjuu na javnoj televiziji i jutros na predaji medicinske opreme za EU,  najavio da prema preliminarnim podacima srpska privreda i u prvom kvartalu ove godine ima značajan rast, da za ukupno celu godinu pad neće biti veći od 2 odsto, a da se sledeće očekuje rast veći od 6 odsto.

Možda će vas zanimati

Današnja izjava premijera Andreja Plenkovića, tokom predstavljana Nacionalnog programa reformi, o očekivanom padu BDP od 9,4 odsto komentarisali su eksperti uvereni da će ta cifra biti značajno veća, odnosno da je ona već sada 10 odsto.

"Ako padne 9,4 posto, bićemo svi zadovoljni. Mi očekujemo veći pad BDP-a. Pad od skoro 10 posto je popriličan pad BDP-a koji znači veliki pad u svim sferama, plata, potrošnje, budžeta, nezaposlenosti" rekao je predsednik Udruženja Glas preduzetnika, Hrvoje Bujas, za zagrebački portal Index.

Prema njegovim rečima najpre se nakon ova tri meseca očekuje povećanje nezaposlenosti, jer se većina firmi vratiti na tržište, a onda se može očekivati i veći pad BDP-a.

Predsednik Udruženja poreskih obveznika Lipa, Davor Huić, kaže da je hrvatski BDP negde oko 400 milijardi kuna, a da da gubitak od 10 odsto daje "gubitak od 10.000 kuna per capita ove godine (1.300€).

"To je ogroman novac, izgubićemo na desetine i desetine hiljada radnih mesta. Na taj pad ne možemo da utičemo, jedino što možemo je maksimalno otvoriti koridore za turizam i pokušati da spasimo sezonu", naveo je Huić.

Ekonomista Vuk Vuković je za Index da veruje da će pad BDP biti mnogo jer ta cifra već sada viša od 10 odsto u šta, kaže, nije uračunat pad potražnje, odnosno promena ponašanja ljudi.

"Ljudi neće kupovati automobile ili dizati kredite jer pola miliona ljudi ima ugroženo radno mesto. Dok neizvesnost traje, ljudi puno konzervativnije troše. Zbog virusa će puno manje ljudi ići na koncerte, utakmice i konferencije pa će sve to uticati na potrošnju", kaže Vuković uveren da ne postoji ni predstava o tome da se to može uopšte proceniti.

Svetska banka je prognozirala da će pad BDP Srbije ove godine biti 2,5%, dok će u ostalim zemljama tzv. Zapadnog Balkana pad biti između 3% i 5,6%. Procena MMF je da će pad biti 3,1%, a Vlada je reprogramilrala budžet sa idejom da ekononomioja padne samo 1,8%.

"SADA PADAMO ALI VEĆ U 2021...."

Tešku situaciji koja se očekuje u Hrvatskoj objasnio je detaljnije ministar finansija Zdravko Marić, koji je rekao da će verovatno ova kriza biti teža od one 2008. godine.

"Sve zemlje će osetiti posledice, ali izgledan je snažni inicijalni oporavak. Činjenica je da ovu krizu, za razliku od one od 2008. godine, dočekujemo puno spremniji. Za iduću godinu procena rasta je 6,1 posto. U ovom trenutku jedino što raste je državna potrošnja, sve ostalo je u padu. Naravno, razlog su povećana izdavanja za zdravstveni sistem, a i mere za pomoć privredi", rekao je Marić.

SRBIJA UZLETELA PRE KORONE

Predsednik Aleksandar Vučić je sinoć na RTS-a naglasio da je ponosan na nekoliko stvari, prvo da država nije lagala o broju mrtvih, ali pre svega na ekonomsku situaciju u Srbiji. "Dizali smo se kao raketa, a onda nam je došla korona. Naše javne finansije bile su spremne da prime udar i izdržali smo. Izaći ćemo iz krize jači, po stopi rasta smo među prvima u Evropi, a borićemo se da budemo prvi. Je l' možete to da zamislite, a da nije košarka ili vaterpolo?", rekao je srpski predsednik.

Ministar finansija je rekao da se očekuje da će se Hrvatska u zonu deflacije, a očekuje se i pad zaposlenosti od 3,3 odsto. Budžet opšte države (svi nivoi vlasti ukupno) će biti u manjku 6,8 odsto BDP-a ili 24,8 milijardi kuna u 2020. (3,2 milijarde evra), a u 2021. godini projektovano je smanjenje manjka na 2,4 odsto BDP-a, piše "Jutarnji list".

Na temelju kretanja fiskalnog salda budžeta očekuje se da će udeo javnog duga u BDP-u u 2020. porasti za 13,5 procentnih poena u odnosu na 2019. godinu, te će iznositi 87 odsto posto BDP-a. Razlog su povećane potrebe za zaduživanjem usled negativnog fiskalnog učinka uzrokovanog pandemijom korona virusa.

U 2021. godini, usled smanjenja manjka budžeta na 2,4 odsto BDP-a i snažnog gospodarskog rasta, očekuje se da će udeo javnog duga u BDP-u iznositi 83 odsto BDP-a, što predstavlja pad za 3,5 procentna poena u odnosu na 2020. godinu.

Predviđa se da će potrošačke cene u 2020. blago pasti, za 0,3 odsto na godišnjem niovou.

Vlada računa da će uvođenje ekonomske podrške za očuvanje radnih mesta, znatno ublažiti uticaj šoka na zaposlenost te se na nivou cele 2020. očekuje pad broja zaposlenih od 3,3 odsto, dok će prosečna anketna stopa nezaposlenosti u 2020. iznositi 9,5 odsto, a 9 posto 2021. godine.

Što se tiče fiskalnih kretanja, direktna budžetska podrška, procenjuju se na 14,9 milijardi kuna (oko 2 milijarde evra), a uključuju odlaganje direktnih poreza i doprinosa, otpis poreza i doprinosa, odgađanje obaveze uplate poreza na dobit preduzeća za 2019. godine, podrške za očuvanje radnih mesta te nabavku medicinske i zaštitne opreme za borbu protiv covid-19.

Dodatno je osigurano više od 15 milijardi kuna (oko 2 milijarde evra) za što povoljnije kreditiranje poduzetnika kroz programe HBOR-a i HAMAG BICRO-a, a tu je i 17 milijardi kuna (2,2 milijarde evra) moratorijuma na otplatu kredita.

Prema poslednjim podacima, potrošnja u maloprodaji u Hrvatskoj je u martu pala za 7 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, što je najveći pad od 2010. godine, kada je privreda bila u recesiji.

Možda će vas zanimati

Inicijalizacija u toku...

Komentari 34

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Вук са Дрине

Види, када имаш 100 дин и нађеш на улици још 100дин, ти си повећао своју имовину/имао "раст" од 100%! Ко разуме, схватиће!

Zlaja

Kako mu ne dosadi da laze.Toliko je dobro da je minimalac 250 evra,a za cetvoroclanu porodicu mesecno je potrebno najmanje 1000 evra i da imaju stan.Lobotomija polupismenog sveta.Dno dna.

Ozi

I onda je svizac zapakirao čokoladu u omot....

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU