FAO UN Studija o malim i porodicnim poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

Preporuka iz Ujedinjenih nacija: Jačajte porodične farme i imanja

Izvor mondo.rs Izvor Tanjug
Izvor mondo.rs Izvor Tanjug

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) objavila je danas Studiju o malim i porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji s preporukama za njihovo jačanje, ocenjujući da su porodične farme okosnica srpske poljoprivrede.

Izvor: Mondo

Bogata obradiva zemlja, povoljni prirodni uslovi i kontinuitet porodičnih poljoprivrednih gazdinstava znači da srpska poljoprivreda igra značajnu ulogu u ekonomiji zemlje u poređenju sa susednim ili zemljama Evropske unije”, konstatuje FAO.

Ipak, mali poljoprivrednici i porodična gazdinstva, okosnica njene poljoprivrede, suočavaju se sa nekoliko izazova i ograničenja, zbog čega su potrebne dodatne mere za njihov dalji razvoj,inkluzivan rast, poboljšanje života na selu i smanjenje siromaštva na selu, prema istraživanju FAO, sprovedenom zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Beogradu.

U Srbiji su, uprkos važnosti malih farmi i njihovom doprinosu sigurnosti hrane i ruralne zajednice, one u velikoj meri ostale izvan fokusa naučne zajednice i kreatora politika“, kaže Morten Hartvigsen, menadžer regionalne inicijative FAO-a.

Dodaje takođe da “nedostaje i zvanična zakonska definicija malih poljoprivrednika i porodičnih gazdinstava i da to treba obezbediti“.

U poslednjih deset godina poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo u proseku su učestvovali sa 9,2 posto u ukupnoj bruto dodatoj vrednosti i zapošljavali 21 odsto radne snage

Možda će vas zanimati

Ovaj sektor pretežno karakteriše visoka volatilnost stopa rasta usled čestih ekstremnih vremenskih dešavanja, kao što su suša i poplave.

Profil rukovodilaca poljoprivrednih gazdinstava, u smislu prosečne starosti, obrazovanja i aktivnosti - naročito ako su žene - ne doprinosi stalnom razvoju sektora. Stoga FAO preporučuje povećanje dosupnosti i kapaciteta za inoviranje i nove mehanizme za pomoć prenos resursa na mlađe generacije farmerima koji se povlače iz poljoprivrede.

Trgovina i učešće na tržištu je još jedno područje koje ima potencijal za poboljšanje.

Mada većina poljoprivrednika aktivno učestvuje na tržištu agroprehrambenih proizvoda, oni uglavnom prodaju sirove, neobrađene proizvode preko neformalnih kanala, kao što su direktna prodaja, spot tržišta. ili barter razmena bartera.

"Njihovo integrisanje u agroprehrambeni lanac snabdevanja ometa uglavnom inkopatibilnost sa bezbednosnim i higijenskim standardima za hranu, nedostatak sledljivosti i tržišne infrastrukture, visoki troškovi poslovanja i manjak radne snage", navodi profesorka Natalija Bogdanov, sa Univerziteta u Beogradu, kao glavne problem.

Modernizacija i tehnološki razvoj, ulaganja u tržište i veleprodajne centre, uspostavljanje partnerstva i koordinacija samo su neki elementi koji bi ovde mogli da pomognu, posebno imajući u vidu mogućnost ulaska Srbije u Evropsku uniju i njenu zonu slobodne trgovine u buducćnosti.

Formalizacija poljoprivrednog rada i stvaranje novih mogućnosti zapošljavanja, posebno za žene i mlade, može dodatno da poveća konkurentnost i razvoj seoskih područja, zaključuje se u studiji FAO.

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 1

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Korto

Ja bih otišao na selo kada bih dobio neke kredite, pomoć države i slično...

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU