NEMA INFLACIJE, što možda i nije dobra vest

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje, kojima se meri inflacija, u Srbiji su u aprilu ove godine, u odnosu isti mesec prošle godine – veće su samo 0,6%, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Pad cena je zabeležen u grupi transport (3,7%) i u grupama alkoholna pića i duvan (0,1%), kao i rekreacija i kultura (0,1%).

U razvijenom svetu ekonomisti se boje premale inflacije, "ne daj bože" deflacije (negativne infalcije, odnosno pada cena). To znači zaustavljanje privredne aktivnosti jer niko ne želi da proizvodi a da zarađuje manje ili da radi a gubi novac.

Međutim, za razliku od EU, SAD i sličnih zemalja, niska inflacija za Srbiju možda i nije problem. Čak, može da bude i prednost, kako je pre nekoliko godina izjavio tadašnji glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Hans Peter Lankes.

Lankes je rekao da (ekonomski) kritičari (pre)niske inflacije u Srbiji nisu u pravu, jer niska inflacija omogućava lakše planiranje investicija, a posebno koristi ljudima sa skromnim zaradama i penzionerima.

"Ako potrošači očekuju snižavanje cena, logično je da odlažu kupovinu. Recimo, ako bi neko želeo da kupi auto, a svedok je snižavanja cena, on će odložiti kupovinu za narednu godinu kad očekuje dalje pojeftinjenje. To onda ima deflacioni efekat. Ali to ne vidim kao situaciju u Srbiji, naročito što je inflacija pozitivna, između jedan i dva odsto", rekao je tada Lankes.

Prema planu Narodne banke Srbije, optimalna inflacija za SRbiju na ovom stepenu razvoja je 3% (plus/minus 1,5 procentnih poena), što je i target zona centralne banke.