Ljudi se obično obraduju kada znaju da nema promene cena naviše, ali to za ekonomiste uglavnom nije dobra vest, a upravo je takva situacija sa srpskom inflacijom.
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje, kojima se meri inflacija, u Srbiji su u aprilu ove godine, u odnosu isti mesec prošle godine – veće su samo 0,6%, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
U poređenju sa decembrom 2019. godine potrošačke cene su povećane u proseku za 1,1%.
U aprilu je u odnosu na mart rast cena zabeležen u grupama komunikacije (1,4%), odeća i obuća (1,3%), hrana i bezalkoholna pića (1,2%), nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (0,2%) i zdravstvo (0,1%).
Pad cena je zabeležen u grupi transport (3,7%) i u grupama alkoholna pića i duvan (0,1%), kao i rekreacija i kultura (0,1%).
U razvijenom svetu ekonomisti se boje premale inflacije, "ne daj bože" deflacije (negativne infalcije, odnosno pada cena). To znači zaustavljanje privredne aktivnosti jer niko ne želi da proizvodi a da zarađuje manje ili da radi a gubi novac.
Međutim, za razliku od EU, SAD i sličnih zemalja, niska inflacija za Srbiju možda i nije problem. Čak, može da bude i prednost, kako je pre nekoliko godina izjavio tadašnji glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Hans Peter Lankes.
Lankes je rekao da (ekonomski) kritičari (pre)niske inflacije u Srbiji nisu u pravu, jer niska inflacija omogućava lakše planiranje investicija, a posebno koristi ljudima sa skromnim zaradama i penzionerima.
"Ako potrošači očekuju snižavanje cena, logično je da odlažu kupovinu. Recimo, ako bi neko želeo da kupi auto, a svedok je snižavanja cena, on će odložiti kupovinu za narednu godinu kad očekuje dalje pojeftinjenje. To onda ima deflacioni efekat. Ali to ne vidim kao situaciju u Srbiji, naročito što je inflacija pozitivna, između jedan i dva odsto", rekao je tada Lankes.
Prema planu Narodne banke Srbije, optimalna inflacija za SRbiju na ovom stepenu razvoja je 3% (plus/minus 1,5 procentnih poena), što je i target zona centralne banke.
