Tokom Velike depresije (prva planetarna ekonomska kriza iz tridesetih godina prošlog veka) generalni direktor IBM, Tomas Votson, dokazao je poentu koju bi današnji menadžeri morali da uzmu u obzir. U najtežima vremenima, hrabro odolevanje pritisku da se otpuste radnici a onda investira u biznis, može da obezbedi eksplozivan rast kasnije, piše Kevin Menej u kolumni u Biznis Insajderu.

U današnjoj perspektivi to je gotovo neverovatno jer aprilska anketa PwC (PrajsVoterhausKupers) rekla je da se u SAD trećina kompanija sprema da otpusti radnike u maju, a iz Bele Kuće stiže prognoza da će nezaposlenost da bude za Ameriku neverovatnih 20 odsto, uz Izveštaj o zaposlenosti od petka koji kaže da je u aprilu 20 miliona Amerikanaca izgubilo posao.

Pa, ipak, neke od velikih tehnoloških kompanija, kao Cisco, Nvidia ili ServiceNow, odlučili su se da izbegnu otpuštanja a neke su čak davale i povišice.

Neki investitori bi možda mogli da ove direktore "optuže" da su sišli s uma, ali istorija IBM-a iz vremena Velike depresije im daje za pravo. Iako je u jednom trenutku izgledalo da će Votsonovo "kockanje" uništiti IBM, posle toga je usledila čak pedeset godina duga dominacija nad tržištem u svojoj kategoriji.

A tada je američka ekonomija samo u prvim godinama pala za 8% 1930. godine i još 7% sledeće godine. Bankrotiralo je 3.000 banaka, nezaposlenost je bila 20% a ljudi su za činiju supe stajali u dugačkim redovima na ulici.

I u takvim uslovima Votson je uradio dve stvari : čvrsto je stao na liniju da neće nikoga otpustiti a onda je i povećao investicije u istraživanje i razvoj.

Nije smanjivao proizvodnju preteča današnjih kompjutera (zapravo je povećao za trećinu u periodu 1029-31), već je gomilao zalihe za potražnju koje nije bilo a koju je "video" u narednim godinama.

A onda je početkom 1932. najavio i da će IBM potrošiti milion dolara, 6% od godišnjeg prihoda firme, da izgradi najbolji svetski istraživački centar koji ima neka kompanija, u Endikotu u državi Njujork.

Votson je bio na ivici otkaza jer su akcije kompanije pale na nivo iz 1921, ali onda je došao Nju dil novog predsednika Frenklina Ruzvelta i zbog Zakona o socijalnom osiguranju, kompjuteri obrada gomila podataka (svaki radi sat, svaka plata svakog radnika u SAD zbog plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje) su postali "must have".

Samo lancu prodavnica Vulvortu mašine su uštedele posao koji bi morali da plate današnjih 5 miliona dolara godišnje, Vlada ih je želela po svaku cenu...

A samo je jedna kompanija mogla da zadovolji potražnju. Pogađate koja. Ostalo je istorija računarstva i praktična osnova naše civilizacije danas.