Mnoge kompanije u svetu, među njima i tehnološke, otpuštale su radnike tokom ove pandemije korona virusa. Istorija IBM-a dokazuje da to nije dobra ideja, piše Biznis insajder.
Tokom Velike depresije (prva planetarna ekonomska kriza iz tridesetih godina prošlog veka) generalni direktor IBM, Tomas Votson, dokazao je poentu koju bi današnji menadžeri morali da uzmu u obzir. U najtežima vremenima, hrabro odolevanje pritisku da se otpuste radnici a onda investira u biznis, može da obezbedi eksplozivan rast kasnije, piše Kevin Menej u kolumni u Biznis Insajderu.
U današnjoj perspektivi to je gotovo neverovatno jer aprilska anketa PwC (PrajsVoterhausKupers) rekla je da se u SAD trećina kompanija sprema da otpusti radnike u maju, a iz Bele Kuće stiže prognoza da će nezaposlenost da bude za Ameriku neverovatnih 20 odsto, uz Izveštaj o zaposlenosti od petka koji kaže da je u aprilu 20 miliona Amerikanaca izgubilo posao.
Pa, ipak, neke od velikih tehnoloških kompanija, kao Cisco, Nvidia ili ServiceNow, odlučili su se da izbegnu otpuštanja a neke su čak davale i povišice.
Neki investitori bi možda mogli da ove direktore "optuže" da su sišli s uma, ali istorija IBM-a iz vremena Velike depresije im daje za pravo. Iako je u jednom trenutku izgledalo da će Votsonovo "kockanje" uništiti IBM, posle toga je usledila čak pedeset godina duga dominacija nad tržištem u svojoj kategoriji.
A tada je američka ekonomija samo u prvim godinama pala za 8% 1930. godine i još 7% sledeće godine. Bankrotiralo je 3.000 banaka, nezaposlenost je bila 20% a ljudi su za činiju supe stajali u dugačkim redovima na ulici.
I u takvim uslovima Votson je uradio dve stvari : čvrsto je stao na liniju da neće nikoga otpustiti a onda je i povećao investicije u istraživanje i razvoj.
Nije smanjivao proizvodnju preteča današnjih kompjutera (zapravo je povećao za trećinu u periodu 1029-31), već je gomilao zalihe za potražnju koje nije bilo a koju je "video" u narednim godinama.
A onda je početkom 1932. najavio i da će IBM potrošiti milion dolara, 6% od godišnjeg prihoda firme, da izgradi najbolji svetski istraživački centar koji ima neka kompanija, u Endikotu u državi Njujork.
Votson je bio na ivici otkaza jer su akcije kompanije pale na nivo iz 1921, ali onda je došao Nju dil novog predsednika Frenklina Ruzvelta i zbog Zakona o socijalnom osiguranju, kompjuteri obrada gomila podataka (svaki radi sat, svaka plata svakog radnika u SAD zbog plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje) su postali "must have".
Samo lancu prodavnica Vulvortu mašine su uštedele posao koji bi morali da plate današnjih 5 miliona dolara godišnje, Vlada ih je želela po svaku cenu...
A samo je jedna kompanija mogla da zadovolji potražnju. Pogađate koja. Ostalo je istorija računarstva i praktična osnova naše civilizacije danas.
