Iz Nacionalnog tima za selo pozvali su zainteresovane da osnivaju poljoprivredna gazdinstva, a ona postojeća da se udruže u specijalizovane živinarske zadruge.

Profesor dr Vladan Đermanović poručuje da se održiva i isplativa proizvodnja živinskog mesa jednog poljoprivrednog gazdinstva može obezbediti tovom od 10.000 brojlera u turnusu.

Ekonomsku egzistenciju svojih članova, poljoprivredno gazdinstvo može da obezbedi i proizvodnjom jaja, za šta je neophodno 5.000-10.000 nosilja.

Preporučuje se nabavka 18.-to nedeljnih nosilja, čija je cena oko pet evra po grlu.

Vraćanje uloženih sredstava moguć je krajem druge i u toku treće proizvodne godine, odnosno sezone, ističu stručnjaci.

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, odgovarajući na pitanja povratnika zainteresovanih za ulaganje u živinarstvo, a posle konsultacija sa stručnjakom za tu oblast profesorom Vladanom Đermanovićem poručili su im da ulaganje u živinarstvo može da bude isplativo.

"Osnovna prednost živinarske proizvodnje nad nekim drugim proizvponjama u poljoprivredi, je u tome što se relativno brzo uspostavlja, sa jednodnevnim grlima ili nabavkom formiranih nosilja, i može se organizovati po potrebi, odnosno mogućnosti", ističu oni.

Prema popisu poljoprivrede od 2018. godine od ukupno 564.541 gazdinstava čak 88 odsto gajilo je živinu i to od jednog do 49 grla, a najviše kokoške.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz živinskog mesa i jestivih otpadaka od živine u 2019. godini je iznosio 6.622 tone u vrednosti od 10,4 miliona evra, dok je istovremeno uvoz tih proizvoda iznosio 11.817 tona u vrednosti od 13,8 miliona evra.

Ministar Krkobabić posebno naglašava da i u živinarstvu možemo da povećamo proizvodnju i smanjimo uvoz samo ako se proizvođači živinskog mesa i jaja udruže.

"Međusobno udruživanje proizvođača u specijalizovane živinarske zadruge, a pogotovo proizvođača i prerađivača daje prave odgovore na sve savremene ekonomske izazove, a tako je i u živinarskoj proizvodnji", poručio je ministar.

I Rade Škorić, direktor Poslovnog udruženja Zajednica živinara, smatra da se udruživanjem u živinarstvu može postići boljitak i objašnjava da će se šanse za izvoz povećati u pristupnom procesu EU kada budemo ispunili neophodne standarde, jer godinama izvozimo samo u Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu Goru.

Akademik Škorić poručuje da je pored osnovnih uslova za gajenje živine, neophodno posedovanje osnovno stručno znanje, koje se može obezbediti stručnim konsaltingom i savetovanjima, kao i nabavkom stručne literature i tehnoloških uputstava.

Za sve zainteresovane biće organizovane stručne posete uspešnim živinarskim farmama.

Živinarske zadruge će, takođe moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500 sela", dodaje se u saopštenju.