Nadzorni odbor nemačke aviokompanije Lufthanza odbacio je danas uslove koje je navela EU za predloženu finansijsku pomoć nemačke države. Zašto država nije dobar preduzetnik...
Odbor, od kojeg se očekivalo da će prihvatiti i potpisati pomoć, odbio je zahteve EU da se Lufthanza odrekne slotova – termina na poletnim i sletnim delovima aerodroma u Frankfurtu i Minhenu, gde ima dvotrećinski udeo.
Lufthanza je saopštila da plan pomoći i dalje ostaje jedina pouzdana alternativa nesolventnosti i da će se pregovori nastaviti oko zahteva EU koji bi oslabili sposobnost kompanije da otplati dugovanja.
Lufthanza je početkom sedmice saopštila da se nemačka administracija saglasila da će preuzeti akcionarska mesta bez prava glasa za 5,7 milijarde evra pomoći uz tri milijarde evra kredita i 300 miliona evra od kupovine akcija.
Time bi nemačka vlada dobila 20 odsto udela u kompaniji i dva mesta u Bordu direktora.
Nemački ministar ekonomije, Peter Altmajer, je nakon objave odluke Odbora, izrazio očekivanje da će Brisel ipak odobriti paket.
Prema negovim rečima, nije samo u interesu Nemačke već i EU da se izbegne rasprodaja strateških interesa u industrijskom sektoru.
Borba oko slotova je nešto što je nemačka vlada očekivala a na jednom stranačkom sastanku CDU, kancelarka Angela Merkel je rekla da do toga "nipošto neće doći", pisao je poslovni list "Handesblat".
Protiv podržavljenja Lufhanze prethodno su podigli glas u Bavarskoj, i to iz CSU, sestrinske stanke vladajuće CDU Angele Merkel.
DRŽAVA NIJE (DOBAR) PREDUZETNIK
Nemačka država priskače u pomoć Lufthanzi, što je dobro, ali ne bi trebalo dugo da traje, smatra urednik ekonomske rubrike Dojče velea (DW) Henrik Beme.
"Ne, država nije dobar preduzetnik. Ona bi trebalo samo da postavlja okvire i standarde prema kojima bi se odvijaju preduzetničke aktivnosti", piše u osvrtu povodom ulaska države u nacionalnu avio-kompaniju po osnovu pomoći vlade u Berlinu Lufthanzi u iznosu od devet milijardi evra.
Beme je saglasan da bi država trebalo da interveniše ako stvari "iskoče iz koloseka" i da bi trebalo da deluje u kriznim vremenima jer je, na kraju krajeva, kako navodi,"ona ta koja mora da pomaže milijardama koje je do tada ubirala na ime poreza".
"Ali, veoma je primamljivo iskoristiti takvu situaciju i činiti stvari koje će posle, kad kriza prođe, biti teško popraviti. Na primer, nakon finansijske krize bankama su s pravom zategnute uzde. Jedino što mnoge stvari nisu promišljene do kraja: recimo ono da kamatne stope dugo ostanu gotovo na nuli", navodi se u tekstu.
To je teško pogodilo nemačke banke, a dve najveće privatne - Dojčebank i Komercbank - o tome bi mogle pesme da pevaju, dodaje se dalje.
Beme podseća, kad je reč o Komercbanci, da je ona u finansijskoj krizi dobila podršku u visini od 18 milijardi evra od poreskih obveznika.
"I tako smo došli i do Lufthanze. Najveći evropski avio-prevoznik, u korona krizi doživljava dramatičnu sudbinu, koju doduše deli s mnogim avio-kompanijama širom sveta", piše urednik DW.
U prilog konstataciji da je Lufthanzin poslovni sistem propao preko noći, Beme iznosi podatak da je čak 95 odsto njene flote na zemlji i, umesto da kao nekad prevozi 350.000 putnika dnevno, danas prevozi 3.000.
"Zato se kapital firme topi kao sneg u proleće, a kompanija gubi na likvidnosti milion evra na sat. Sve to, zajedno s padom akcija, smanjuje tržišnu vrednost na berzi. Zbog toga postoji opasnost od ispadanja iz najviše berzanske lige Nemačke - DAKS".
"Tu bi mogao da pomogne neki investitor - da iskoristi povoljnu priliku i pridruži se Lufthanzi. Ali, pošto bi to u najgorem slučaju mogao da bude i neki kineski investitor, onda se ipak preferira nemačko rešenje, odnosno ulazak u sistem države", navodi DW.
Lufthanza s tim ima iskustva, s obzirom na to da se država pre 23 godine u potpunosti povukla iz kompanije. No, uskoro će sigurno ponovo imati svoje ljude u bordu direktora.
"Potrajalo je dok se nije došlo do sporazuma. A usaglašavanje još nije gotovo. Za to vreme, Brisel je već uperio prst i zahteva da Lufthanza preda konkurenciji svoja poletno-sletna prava na aerodromima u Frankfurtu i Minhenu".
Ponovo će, kao i ranije, da bude žestokih borbi, jer su partneri u Berlinu za pregovaračkim stolom posvađani, ocenjuje DW.
Crvenu liniju za Lufthanzu, dodaje, povukao je njen šef Karsten Špor - državna podrška da, ali državno rukovođenje ne.
Ni u vladi nisu jednoglasni. Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), koja je u vladajućoj koaliciji, želi 25 odsto učešća plus jedan udeo u akcijama, a time i pravo glasa u donošenju odluka u preduzeću.
No, to bi moglo da bude sprečeno - jer ulazak države bi zaista trebalo da posluži samo tome da se pruži podrška Lufthanzi u ovo turbulentno vreme, za koje ona ne snosi odgovornost. A kad kriza prođe, onda bi veoma brzo moralo da se razmišlja o povlačenju iz koncerna.
Samo, tu postoji još jedna začkoljica: niko ne zna kada će zaista moći da se kaže za pandemiju da je prošla. Ponovo uspostavljanje vazdušnog saobraćaja će koštati mnogo više nego što će dobiti od države.
Šef Lufthanze Špor se nada da će 2023. njegova flota imati oko 100 aviona manje. Ali, to je i dalje optimističan scenario, jer neće biti ni tako brzog izlaska države.
Dakle, jasno je: vlada će dugo ostati u Lufthanzi, a to nisu lepi izgledi. Samo što u ovom trenutku boljeg rešenja nema, zaključuje DW
