RZS razjašnjava: Gde "nestaju" zaposleni u statistikama | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.
Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

NIJE BAŠ BIKINI

RZS razjašnjava: Gde "nestaju" zaposleni u statistikama

Izvor mondo.rs Izvor Tanjug
Izvor mondo.rs Izvor Tanjug

U Srbiji ima 2,2 miliona zaposlenih a razlike u bojevima koje se pojavljuju u različitim statistikama u javnosti su zbog metodoloških razlika. Jedina prava brojka je ona Republičkog zavoda za statistiku, kažu iz ove institucije.

Izvor: Guliver/Getty Images, Narongrit Sritana/iStockphoto

Nije baš da je "statitika kao bikini, otriva mnogo a ne pokazuje ništa", što bi rekao sportski komentator, već je pre na liniji one narodne "đavo je u detaljima". A ti detalji su, kada je statistika zaposelnosti u pitanju, koja se lista gleda, odnosno po kojoj je metodologiji napravljena.

Prema najnovijim podacima od 15. maja, Republički zavod za statistiku (RZS) navodi da je registrovani broj zaposlenih iznosio 2.196.372, što je za 6.988 više u odnosu na stanje 27. februara, što su poslednji raspoloživi podaci pre uvođenja vanrednog stanja.

Možda će vas zanimati

U saopštenju se kaže da je jedini zvanični izvor podataka za registrovanu zaposlenost u Srbiji Istraživanje o registrovanoj zaposlenosti na osnovu baze podataka iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) i Statičkog poslovnog registra (SPR).

RZS kao jedini zvanični "proizvođač" statistike zaposlenosti navodi da je Anketa o radnoj snazi jedini zvanični izvor podataka za ukupnu zaposlenost koja uključuje i neformalnu zaposlenost, saopštila je ova državna ustanova povodom učestalih polemika u javnosti na temu zaposlenosti u Srbiji.

DAN ZA PRESEK

RZS navodi da poslodavac podnosi PPP-PD prijavu I za neke kategorije lica koje nisu obuhvaćeni metodologijom registrovane zaposlenosti. "To su lica koja su radila deo meseca, ne i pretposlednjeg dana u mesecu, kada se prema metodologiji registrovane zaposlenosti uzima presek stanja iz evidencije CROSO", navodi RZS i dodaje da su takva lica su ostvarila pravo na zaradu i nalaze se u skupu zaposlenih iz Poreske uprave, ali ne ulaze u obuhvat registrovane zaposlenosti.

Poredeći koncepte registrovane zaposlenosti i zaposlenosti iz evidencija Poreske uprave i PIO fonda RZS navodi da zaposlenost registrovana po CROSO obuhvata lica osigurana po osnovu zaposlenja, obavljanja samostalnih delatnosti, lica angažovana na privremenim i povremenim poslovima, kao i lica do 65 godina starosti osigurana po osnovu obavljanja poljoprivrednih delatnosti.

Prema najnovijim podacima od 15. maja, RZS navodi da je registrovani broj zaposlenih iznosio je 2.196.372, što je za 6.988 više u odnosu na stanje 27. februara što su poslednji raspoloživi podaci pre uvođenja vanrednog stanja.

"Navedeni broj nije jednak broju zaposlenih koji ostvaruju zaradu, odnosno zaposlenih za koje poslodavac podnosi pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima jer se zaposlenima smatraju kategorije lica koja ne ostvaruju zaradu", navodi RZS.

Dodaje se da su te kategorije individualni poljoprivrednici, lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, oni koji obavljaju samostalne delatnosti, vlasnici privrednih društava i preduzetničkih radnji, koji ne ostvaruju zaradu već profit kao ni zaposleni na bolovanju preko 30 dana, porodiljskom odsustvu, i odsustvu radi nege deteta.

RZS ocenjuje da se u javnosti spekuliše podacima PIO fonda o broju zaposlenih za koje su uplaćeni doprinosi za penzijskog I invalidsko osiguranje.

"Neophodno je imati u vidu da se doprinosi za PIO ne uplaćuju za sve zaposlene, jer postoje brojne olakšice za poslodavce", dodaje RZS.

Kao primer navodi oslobađanje plaćanja doprinosa za PIO u punom iznosu pri zapošljavanje kvalifikovanih novozaposlenih lica.

"Ne može se na bazi evidencije uplaćenih doprinosa za PIO izvesti stanje ukupne registovane zaposlenosti, odnosno promene u broju zaposlenih u nekom period", ocenjuje RZS.

Republički zavod za statistiku navodi da koristeći međunarodne metodologije i standarde, proizvodi podatke koji su zvanični i međunarodno uporedivi.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 1

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Vart

Ko to zna? hajmo realno u Srbiji broj nezaposlenih nije veliki i smanjuje se već deset godina. Iz razloga što iz ove zemlje godišnje ode 50 hiljada ljudi. A takođe broj onih koji ode u penziju daleko je veći od onih koji postaju radno sposobni.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU