Vest o tome da dobar majstor za servisiranje liftova zarađuje više od 100.000 dinara mesečno uzburkala je ovih dana maštu ljudi koji se nekim prosečno ili ispodprosečno plaćenim poslom u Srbiji. A kolike su zaista plate liftadžija, raspitali smo se kod upućenih.
(piše: Georgi Mitev Šantek)
"Ako je majstor dobar, može da zaradi i više od 100.000", kaže se između ostalog u vesti koju je pre nekoliko dana objavila RTS, a koja se bavila ovom danas veoma retkom strukom u Srbiji.
Cifra je uzburkala duhove, jer u Srbiji je danas statistički prosečna neto plata u martu bila nešto manje od 60.000 dinara, što bi značilo da najveći broj ljudi (modalna plata) prima oko 31.000.
"Kamo sreće da je plata liftadžija preko 100.000 dinara. Ali, realnost je da su plate majstora od 60.000 do 70.000 dinara. Ima, doduše, i onih vrhunskih majstora koji zarađuju dvostruko, ali takvih je manje do deset odsto, kao i u svakoj drugoj profesiji. Oni urade duplo više posla za isto vreme, i gazda ih čuva 'kao oko u glavi'", kaže za MONDO, Nikola Vasić, vlasnik ANND Vasić, firme koja pravi, ugrađuje i servisira liftove u Srbiji i regionu.
Plata kreće od četrdesetak hiljada dinara, koliko ima početnik, koji uz majstora učitelja za tri do pet godina stasa u pravog majstora ovog neatraktivnog, teškog a po život opasnog posla
Vasić ističe da je svima jasno da plata liftadžija ne može biti "hiljadu evra" ako se zna koliko za održavanje liftova u svojim zgradama plaćaju sami građani.
A ta "investicija" građana u sopstvenu imovinu u Srbiji je, a Beogradu nije izuzetak, mizerna. U srpskoj prestonici, koja je daleko bogatija od ostatka zemlje, vlasnik stana od 60 kvadrata u proseku odvaja za tekuće održavanje (sitne popravke) i investiciono održavanje (krov, fasada, instalacije…) zajedno oko 6 evra mesečno. Za jedan mesec servisna firma po liftu dobije 3.000 do 5.000 dinara, i u tu cenu ulaze samo redovan servis, eventualno odglavljivanje lifta i sitne popravke.
A ozbiljnija popravka jednog lifta, a da se pritom ne menjaju vitalni delovi, košta od 8.000 do 12.000 evra. To bi značilo da bi za popravku lifta stanari jedne zgrade morali da skupljaju pare (pod uslovom da ne troše ni na šta ostalo) pet i po godina. A ako lift treba da se kompletno zameni, a takvih je podosta u Beogradu, trošak može biti i 24.000 evra.
Pa, plata možda nije "hiljadu evra", ali posla ima a ima i zainteresovanih, i pored toga što već nekoliko decenija u Beogradu nema zvanične škole za servisere liftova.
"A i mladi danas bi radije da rade u kancelariji i na kompjuteru. Nekako se snalazimo za nove radnike, kada nam zatrebaju. Sda imamo i problem što, kao i u nekim drugim 'majstorskim' profesijama ljudi odlaze u inostranstvo zbog većih plata i boljih uslova rada. Odlaze u Nemačku, Austriju, Češku…", kaže Vasić, čija firma u Beogradu održava liftove građana za Javno stambeno preduzeće, a u Srbiji i za bolnice, hotele....
Mladi dolaze iz mašinske ili elektro struke i uz starije majstore uče ono što bi trebalo da uče u školi. Nekada je srednja škola 'Rade Končar' školovala ovaj kadar ali ni tada nije bilo puno kandidata, iako su oni davali dobre majstore – školovane uz rad i dobru praksu (čak su imali i ravu instalaciju lifta u školskoj radionici).
"Ovaj posao je težak i opasan, jer lift je bezbedan za onog ko se vozi ali može biti smrtonosan za radnika na njemu. Mnogo više pogine majstora nego ljudi koji koriste liftove", kaže Vasić, koji se zalaže da se uvede neka vrsta školovanja za majstore ove struke.
