U korona krizi dosad je u Hrvatskoj bez posla ostalo oko 50.000 ljudi. Udar krize koju je izazvala pandemija korona virusa na tržište rada u turizmu i ugostiteljstvu možda je još i jači od uticaja na tržište rada u celini.
Proizlazi to iz novih podataka Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ), prema kojima je sezonsko zapošljavanje u ovoj godini, moglo bi se reći, gotovo doživelo krah. Naime, dok su hrvatski poslodavci u prvih pet meseci prošle godine preko berze rada tražili 115.445 radnika, u istom ovogodišnjem razdoblju tražili su 70.184 radnika ili gotovo 40 posto manje.
Sličnu dinamiku pada beleži i sezonsko zapošljavanje: dok su poslodavci u prvih pet meseci prošle godine preko berze rada tražili 24.052 radnika, sada su tražili su 13.892 sezonca ili čak 42 posto manje, piše Index.hr.
Podaci HZZ-a otkrivaju i da je u ovoj godini pad potražnje za sezonskim radom zabeležen kod svih vodećih sezonskih zanimanja u turizmu i ugostiteljstvu.
Tako su poslodavci u prvih pet ovogodišnjih meseci tražili 4.094 konobara, dok su ih u istom razdoblju prošle godine tražili 6.608.
Broj traženih sezonaca za rad na recepciji u prvih je pet meseci ove godine iznosio samo 619, a u istom prošlogodišnjem periodu zaposleno je 1.012 recepcionara.
Najviše je sezonaca, ističu u HZZ-u, u prvih pet meseci ove godine traženo u Istarskoj i Splitsko-dalmatinskoj županiji.
Pritom valja naglasiti kako je Hrvatska na proleće imala mesec i po karantina, kada je privredna aktivnost bila svedena na minimum.
"S obzirom na razmere krize izazvane korona virusom i velikih šteta nanetih turizmu, a procene idu i do 80 posto, zasad je teško nešto određenije reći. Rezervacije za jula, avgust i septembar ohrabruju, ali sve zavisi o epidemiološkim situacijama u zemljama koje su naša glavna emitivna tržišta, režimu prelaska granica, oporavku aviokompanija i slično", odgovorili su iz Adris grupe, u čijem je sastavu Maistra.
I ugostitelji kažu da je njihova potražnja za radnom snagom u ovoj godini slaba. Mnogi su jedva preživeli lockdown pa sa zebnjom iščekuju sezonu i strahuju što će im 2020. godina u celini doneti.
"Meni je u restoranima u ovom trenutku promet 55 posto manji nego što je bio prošle godine u ovo doba. Od četiri objekta koja imam, jedan sam morao da zatvorim. Izostali su eventi, venčanja, krštenja...", upozorava za Index Marin Medak, vlasnik zagrebačkog restorana RougeMarin i predsjednik Nacionalne udruge ugostitelja.
Kada je reč o sezonskom zapošljavanju konobara i kuvara na obali, kaže da je još prerano davati ocene o tome. Puno restorana i kafića, uveren je, uzeće sezonske radnike jer se nadaju da će od sezone ipak nešto biti. Međutim, kako će na kraju sve zavisiti o epidemiološkoj situaciji, mnogi bi se, upozorava, kućama mogli vratiti bez dinara u džepu.
Većina sezonaca, posebno onih u ugostiteljstvu, nije obuhvaćena kolektivnim ugovorom, već zavisi o tome što će dogovoriti s poslodavcem.
Toga su svesni i u sindikatu i kažu da bi očuvanju zaposlenosti u turizmu i ugostiteljstvu trebale pomoći i vladine mere, među kojima je i ona o isplati 530 evra vladinog minimalca.
Upravo su to iznosi kojima barataju poslodavci kada zapošljavaju, na primer, sobare i sobarice. Njihova mesečna neto plata, kažu sindikalci, i iznosi oko 530 evra. U slučaju radnika na recepciji ona se penje na oko 800 evra. kuna. Kada je reč o konobarima, njihove se plate ove sezone u pravilu kreću u rasponu do 800 evra.
