Posledice korona kriza na novčanik ćemo tek osetiti pa je dans posebno važno gde nam ode svaki dinar. Zbog toga pripazite gde podižete novac, jer nije svaki bankomat isti.
/Autor: Georgi Mitev Šantek)
Iako možda mislite da je "bankomat - bankomat", to je tačno samo u situaciji da vam novac treba hitno i da vam dodatni trošak nije bitan.
Ali kada nam keš treba hitno, obično se radi o većem iznosu, recimo da moramo da pretvorimo u devize radi naglo iskrslog plaćanja, pa je i tada trošak veći. Zbog toga bi morali da sledimo jednostavno pravilo – podižite novac isključivo debitnom platnom karticom (ne kreditnom) i to na bankomatu svoje banke. Ona će vam već dovoljno naplatiti.
Ukoliko to ne radite, izlažete se dodatnom trošku koji, srazmerno, i nije tako mali. On može ići od 1% pa sve do 3% podignutog iznosa. Minimum troška s kojim možete proći na bankomatu tuđe banke je 60 dinara, i to ako koristite domaću "dina" karticu.
Ako ste u automat ubacili bilo koju od inostranih ne možete proći a da vas ne zacepe za manje od 150 dinara po transakciji. Ako pritom prvo proverite i stanje (na tuđem banakomatu), minimalan trošak se približava 200 dinara, a ponegde ne možete uopšte da prođete bez 200 dinara "provizije".
A maksimalan? Pa on zavisi od iznosa novca koji podižete. Recimo na iznos jednokratne isplate od 60.000 RSD, što je maksimalan dnevni limit kod nekih banaka, to je nimalo zanemarljivih 1.800 dinara, odnosno 15€.
Zato, pamet u glavu i nemojte da se zatrčite na prvi bankomat na koji naiđete, jer ćete platiti i "taksu na lenjost". U aplikaciji banke u vašem telefonu sigurno postoji i spisak ili mapa najbližeg "domaćeg" bankomata, pa malo prošetajte i novac podignite tamo gde je, po pravilu, besplatno.
Ako je za utehu, kod Crnogoraca je situacija još drastičnija. Tamo podizanje novca sa bankomata banaka čiji niste klijent može da vas košta najmanje 3€ a ide i do 5€ za podizanje minimalnog iznosa novca, pokazuju podaci koje je "Dan" dobio od šest banaka koje posluju u Crnoj Gori.
Ako podižete iole veći iznos, može da bude ne baš papreno ali prilično neprijatno, jer provizija ide od 2% do 3,5%. Na 200€ uzimaju, recimo, 7€ "nizašta". I to svojim građanima. Za strance, kao i svugde, postoji posebna tarifa sa "korišćenje platne kartice na bankomatima u inostranstvu".
KOME IDU PARE
A ako vas "oleše" na bankomatu, ne krivite banku čiji je logo na aparatu. Ljudi greše kada misle da visinu provizije određuje banka sa čijeg bankomata podižete novac. Ne, podizanje novca vam naplaćuje vaša banka.
Po pravilima kartičnih sistema (Dinakard, Viza, Masterkard…) postoji "servisna provizija" koju banka izdavalac kartice plaća banci prihvatiocu kartice (vlasniku bankomata) za podizanja gotovine njenih klijenata. E, sad banka izdavalac ima više mogućnosti – da od svog klijenta naplati samo vrednost servisne provizije, zatim da "uračuna druge sopstvene troškove" i naplati od korisnika proviziju višu od servisne provizije a može da odluči i da ne naplati proviziju već preuzme ukupan trošak na sebe.
Pogađate već, u praksi je najčešći slučaj da banka izdavalac naplati proviziju koja je viša od servisne provizije. Drugim rečima, da i na tome zaradi.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
