Najnoviji zvanični podaci pokazuju da u Srbiji ne rastu samo cene kuća i vikendica, već i industrijskog i poljoprivrednog zemljišta.
Najskuplji hektar u prošloj godini plaćen je 1,3 miliona evra, što je rast za 200.000 evra za godinu dana.
Nije cena jedino što se promenilo. Za razliku od prethodnih godina kada je najskuplje industrijsko zemljište prodavano u okolini Beograda, u 2020. godini najviše je plaćen hektar zemlje kod Novog Sada. U mestu Petrovaradin je postignuta rekordna cena industrijskog zemljišta - kvadrat je prodat za 130 evra, odnosno 1,3 miliona evra po hektaru.
Novi Sad i njegova okolina su upravo destinacija koja je poslednjih godina sve omiljenija velikim investitorima čiji biznis zahteva i ozbiljnu površinu i dobru infrastrukturu. I s druge strane, sve više radova na infrastrukturi i sve veća spremnost da se prilagodimo potrebama kompanija koje hoće da ulažu, argument je da bi hektari mogli početi da vrede pravo bogatstvo širom Srbije.
Šimanovci nadomak Beograda nesumnjivo su godinama bili na tronu kada govorimo o ceni hektara. Dobru poziciju imaju i danas, ali je spisak poželjnih destinacija za investitore dodatno proširen. Šimanovci slede Petrovaradin sa cenom od 1,1 milion evra po hektaru, a pravo iznenađenje je Valjevo koje se našlo tik do ove vojvođanske varoši. A Valjevo je upravo grad odakle nam u novije vreme stiže sve više vesti o novim ulaganjima.
Region Stare i Nove Pazove, te širi pojas Inđije, takođe je na dobroj ceni
Prema rečima Gorana Rodića iz Građevinske komore Srbije, cene industrijskog zemljišta svakako rastu, ne samo u okolini Beograda i Novog Sada već i u celoj Srbiji, a tome najviše doprinosi razvoj infrastrukture i gradnja auto-puteva.
"Industrijsko zemljište je zapravo veliki biznis. Investitorima koji recimo prave fabriku je bitno da znaju sve odlike tog zemljišta, a za lokaciju gde će se odlučiti, utiče i industrija kojom se bave, ali i opremljenost samog zemljišta. Onde gde zemljište ima recimo put, vodu i struju, cene su daleko više od onih gde bi sami investitori morali to sve da obezbede", objašnjava Rodić.
On navodi da je visoka cena industrijskog zemljišta u Novom Sadu verovatno posledica dolaska fabika koje se bave razvojem visoke tehnologije, te se u tom području može očekivati još sličnih firmi koje posluju u oblasti sofisticiranih tehnologija, a odgovara im takvo industrijsko zemljište.
"Cenu zemljišta diktira svakako lokacija. Jasno je da je zemljište u zoni Beograda i Novog Sada svakako skuplje i zbog blizine radne snage, nego u zonama gde bi sutra radnicima morali da plaćaju dalji put na posao", navodi Rodić.
Za stambenu gradnju od 10 evra do 80.000 evra po aru
Kako se navodi u najnovijem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), u 2020. godini je 45 odsto prometovanog građevinskog zemljišta imalo površinu od dva do 10 ari, 43 odsto veću od 10 ari, osam odsto su površine do dva ara i tri odsto čine prometi površine preko jednog hektara.
I ovaj izveštaj je pokazao da cene građevinskog zemljišta u Srbiji imaju širok raspon koji je posebno izražen kod građevinskog zemljišta namenjenog za stambeno–poslovnu gradnju. Analiza koju je sproveo RGZ pokazala je da one iznose "od minimalnih 10 evra po aru do više od 80.000 evra po aru".
Najniže cene
Najjeftinije zemljište moglo se kupiti u Sjenici i Aleksincu i to po ceni od 10 evra po aru. Jeftino se moglo proći i u Šapcu, Mladenovcu, Obrenovcu, Jagodini, Paraćinu, Prokuplju i Boru, gde je minimalna cena iznosila 11 evra.
Sem toga, po ceni manjoj od 20 evra za ar kupovalo se zemljište u Sopotu (12 evra), Gornjem Milanovcu (13), Knjaževcu (13), Sokobanji (15), Valjevu (15), Kragujevcu (16), Leskovcu (16), Grockoj (17), Kruševcu (17), Čačku (17), Lazarevcu (18), Bajinoj Bašti (19) i Zrenjaninu (19).
(Mondo/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
